Stara srpska književnost nastajala je iz pera crkvenih lica i članova vladarskih porodica, ljudi koji su po položaju i pozivu bili u mogućnosti da steknu solidno obrazovanje i koji su ovoj književnosti označili glavne tokove. Iz vladarskih plorodica su i tri žene koje ostaviše tragove svoga srca i uma: despotica. Jelena (monahinja Jefimija), kneginja Milica (monahinja Jevgenija) i Miličina kćer Jelena (udata Balšić). Prva žena pisac u staroj srpskoj književnosti, od koje su ostali zapisi duboke misaonsti i tople osećajnosti, bila je Jelena, kćer ćesara Vojihne. Udala se za vojvodu Uglješu, despota serbske despotovine i dobila sina Uglješu koji je umro kao dete. Kada je despot Uglješa poginuo na Marici 1371. godine, dvadesetdvogodišnja despotica se zamonašila i dobila ime Jefimija. Sklonila se u Kruševac, u dvor kneza Lazara i kneginje Milice. Posle pogibije kneza Lazara, Jefimija je pomagala kneginji Milici u državničkim poslovima.

Zapis na hilandarskoj zavesi izvezla je Jelena kao monahinja 1398/1399. dok je živela sa svojom srodnicom kneginjom Milicom, tada već monahinjom Evgenijom. Zavesa je od crvenog svilenog atlasa (144 x 118 cm). Na njoj je zlatnom i srebrnom žicom izvezena kompozicija na kojoj Isus u arhijerejskoj odeždi služi službi sa sv. Vasilijem Velikim i sv. Jovanom Zlatoustim. Pored književne vrednosti ova zavesa za carske dveri u Hilandaru ima veliki značaj i za srpski umetnički vez.

Od prljavih usana, od mrskoga srca,
od nečistog jezika, o Hriste moj,
i ne odgurni mene, rabu svoju,
ni jarošću tvojom, gospode,
izobliči mene u času smrti moje,
ni gnevom tvojim kazni mene
u dan dolaska tvoga,
jer pre suda tvoga, gospode,
osuđena sam svešću mojom;
nijedna nadežda nije u meni
za spasenje moje, ako milosrđe tvoje ne pobedi množinu bezakonja mojih.
Zato te molim, nezlobivi gospode,
ni malo ovo prinošenje ne odgurni,
koje prinosim svetome hramu
prečiste tvoje matere
i nadežde moje,
Bogorodici Hilandarskoj,
jer veru primih udovičinu,
koja ti prinese dve lepte, gospode,
tako i ja ovo prinesoh,
nedostojna raba tvoja o vladičice,
Jefimija monahinja, kći gospodina mi
ćesara Vojihne, koji leži ovde,
negda despotica.
I priloži se ova katapetazma
hramu presvete Bogorodice Hilandarske
godine 6000 i 970 (= 1398/99),
indikta 8.

I ko će je odneti od hrama
presvete Bogorodice Hilandarske,
da je odlučen od jedinosušne
i nerazdelime Trojice,
i da mu je suparnica
prečista Bogomati Hilandarska
u dan strašnog ispitivanja, amin.