Odvajkada Sremci su imali špicnamete i nadimke koje su aktivno upotrebljavali u međusobnom upoznavnju, sporazumevanju, prepoznavanju i šali.
Reč „špicname", je nemačkog porekla, i sastoji se iz dve reči spitz (oštar, šiljast, igla, zajedljiv) i reči name (ime), kada su te dve reči spojene, prevedene sa nemačkog znače „nadimak", ali u životu Sremaca ima značenje drugog ili pomoćnog prezimena. Kada se izraz prebaci u množinu dobije se špicnameti, ali onda to slovo „tˮ često ostane i u jednini, pa pravi i izaziva zabune i „velike raspraveˮ i na šoru na klupi u važnom „sremačkom parlamentuˮ . Čak postoji i „teorija zavereˮ da je to ustvari nekakav „nametˮ(!), ali ipak je to samo sremački prc ili igra reči i nadam se da će svi biti zadovoljni ovim objašnjenjem.
Špicname je star skoro koliko i prezime, neki datiraju čak iz 18. i 19. veka, i svi članovi familije se rado odazivaju na njega, često ga dopisuju uz svoje prezime i od malih nogu uče decu da znaju „čiji je", ako ga neko upita. Špicname ima oblik prezimena i završava se na „ić", "ski", "in", "ov" ili „ev", i nasleđuje se po muškoj liniji. Ponekad, ima slučajeva kada neki muški potomak ima dosta muške dece, i dobije svoj „nadimak" koji vremenom preraste u „drugi špicname". Kasnije predstavljanje njegovih potomaka bi izgledalo ovako, jer sve bitne „generalije" moraju biti sadržane: prezime, glavni špicname, drugi špicname, ime oca, sopstveno ime i ponekad dodaju i sopstvene nadimke, pa onda po dužini liči na latinsko američko.
E, kod „nadimka" i priča je mnogo komplikovanija, neprijatnija i opasnija jer nadimak se lično „zarađuje, stiče i dobija", bez obzira na pol i uzrast, obično protiv svoje volje i često je predmet ljutnje, svađa, a bilo je i tuča. Nadimak je naša „specijalnost", obično sadrži u sebi podsmeh, neku izraženu manu, osobeno ponašanje, fizičku karakteristiku ili pak trenutno ponašanje u nekom događaju. Kumovi nadimka su sami stanovnici sela, okupljeni u razne „sekcije", kao naprimer: muška jutarnja „kompanija" na raskršću, redovno društvo iz glavne seoske birtije, grupa ženturnjača ogovarača sa bezdana, ispred dućana ili pekare, babe i dede sa klupa na šoru, omladina i deca u školi, itd.
Najbolje je da nadimak dobiješ dok si mali pa se nekako navikneš, ti na njega i on na tebe, kao i tvoji rođaci i komšije, pa zajedno idete kroz život. Ima osoba koje imaju po nekoliko nadimaka, to su „viđeni" ljudi, što „aktivno" učestvuju u društvenom životu sela, stalni posetioci raskršća ili rečeno po našem „često se mešaju sa svetom". Posebno interesantno biva kad se doseli odrasla osoba, došlja ili dođoš u selo, i tada postaje meta pažljivog „osmatranja, snimanja i beleženja" njegovog ponašanja, navika, načina govora, fizičkog izgleda, zanimanja, načina rada i onda kad se niko nenada, kao grom iz vedra neba, „rodi" se nadimak. Brzinom svetlosti proleti novi nadimak kroz selo i ukoliko „legne", prvo mora da prenoći ali već sutradan, počinje da živi svoj život i svi znaju za njega. Nosilac nadimka može da se ljuti koliko hoće, ali njegova reakcija uopšte ne menja stvar. Spasa mu nema, nadimak se još više učvršćuje i dešavalo se da mu seoska deca, još „prkose" šorom i dozivaju ga iz parka i skroviti mesta. Od tog vremena, dođoš postaje nađoš, i sad on stiče pravo da „kumuje" nadimku nekom drugom dođošu.
Sremci vole Srem, svoje špicnamete i kad odu u inostranstvo vole i ružne nadimke, makar kakvi bili, a ima slučajeva da na registarske tablice baš njih postave. Sumljičavi bi rekli, kanda, oni stranci nerazumeju, pa ga neće zavitlavati i čačkati. Jedan Inđijac, pravi Sremac, sada živi u Kanadi, ispričao mi je kako je na svoje prve registarske table od auta stavio "SREMAC-1", a na druge nadimak: "MRLE-1". Planira još da izgravira malu tablu sa „špicnametom i nadimkom", i da je nekako prošvercuje u vasionski brod na Mesec, kako bi „svi znali" (?), da je taj upisani, baš on, a ne „neki drugi" Sremac !.
Spisak šimanovački prezimena i njihovih „špicnameta":
Radivojević – Vačić,
Đurđević – Marinković
Ćirković – Firgerov
Ljubinković – Tokić
Atanacković – Pepin
Živanović – Kazazev
Jovanović – Brbacki, Starčević
Stojković – Tanackov
Arsenijević – Đakov
Radosavljević – Ćosić
Todorović – Dudarev
Vujičić – Lićmanov
Živić – Kurlo
Grujić – Crnjin
Spisak šimanovački nadimaka
Pažljivo čitajte i vodite računa o akcentu na pojedina slova i onog momenta kad „potrefite" odmah će vam biti jasno o kojoj se osobi radi i zato nema potrebe upisivati lične podatke. Broj nadimaka u selu je neuporedivo veći i pokušaću da ih grupišem i složim, po pripadanju i poreklu imena, sličnosti i zajedničkom društvenom imenitelju:
1. Životinjskog porekla:
lis, buva, koza, jarac, ćurak, bire, gica, kobra, petlić, svrakonja, mrmoljak, vrabac, pače, tiče, gadža, lav, lavić, zec, zecovi, mišić, ćita, mačkov, konj, kuče, mrkov, pacov, skakavac, sova, macan, žabac, cuki, cule, grlica, gavra, slavuj, govedina, punoglavac, gusak, pipica, zeka, zek, fifi, aki-buva, belov, šarić, maca, vuk i vukoša, šljuka, lija, zmaj, bube.
2. Rođačkog porekla:
ujak, čikaja, čile, čika, baćula, baća, jedinac, braća,baja, sejka, bratić, mala, seša, duša, lela, soka, teja, "pucinka i micinka", milecka, lalika, papalala, tetana, babuca, babica, lola, čiči, deran, lala, miža, čičana, baba gaga, babula, tajkara, dedica, maza, keka, siroče.
3. Po poreklu jela i namirnica:
štrudla, tulumba, lebara, bundevaš, bundevara, valjušak, medeni, medena, griz, gricko, papula, bombonica, kompot, ćufta.
4. Stranog porekla:
francuz, rus, šveđan, jovčibač, pišta, šandor, bruder, bitola, boljševik, stranac, mesić, timoti haton, avram, slavonac, kubanac, švaba, čečen, tuđman, truman, madžarev, morgan.
5. Po osnovu zanimanja:
pilot, plekani, čipkar, šuster, ministar, fe, br-br, cirkus, šavrić, car, lucifer, zmaj, dućar, nemak, lajsna, livac, šerif, zlatar, pinter, flekica, moler, gumarabika, kalibra, kurir, ćurčija, špijun, struja, inženjer, ramadžija, licider, pekar, škare, stega, kamionac, haker, pendžeraš.
6. Po osnovu imena predmeta, biljaka i pojava:
čutura, bengeš, čokanj, patalone, rolka, naćvara, tepsija, trumbetaš, zubača, čičak, kajla, košava, munja
7. Po osnovu psiho – fizičkih stanja i osobina:
brzi, gedža, sila, glavonja, buša, mutko, guza, trta, grba, degen, genije, smota, migiš, litonja, beli, riđi, žuća, srce, šilja, oliva, puvara, džigerica, šiz, magi, prndača, kaljavi, ćihalo, uške, prpić, vrakalo, šiz, okija, njonja, pega, šmrlja, nogaša, trt, njušica, okija, sakajdo, čačkalo
8. Seksualnog porekla:
prca, prcoro, mrča, cajka, šojka, pickonja, piculinka, pimplika, prčule, pikić, kitonja, kurov.
9. Sportsko – estradnog porekla :
piksi, kemiš, burduš, aćim, fanđo, tajson
10. Nedefinisana:
dika, hajgaga, džoja, gigan, džija, capcara, lićak, fifa, bugi, papčina, rundoša, špića, pindaj, piđa, šulin, keštrica, šula, šuki, ribe, đekara, kenda, avor, bakika, rika, person, puca, krka, pungela, purlika, giga, semba, pureja, zuza, friša, bubuš, delčika, voki, piva, kinja, duta, kisa, kova, vova, šeka, đita, duda, džavela, zuke, čole, cane, punana, džuma, čibez, radak, šljaša, guga, buća, grasoje, racko, zlaja, linćar, skurća, vojiš, loška, sajkuša, sokobanjac, mire, ticko, luja, arlaš, kljukec, raban, kikaš, maciga, kvata, japa, kavuj, purka, rabež, ritla, tuč, vojiš, pega, panta, šmele, dale, mane, ćire, stine, raća, bube, daša, kira, patana, kambić, čauraš, maraš, lidoja, joja, rombaj, hanamika, grča, špiljer, capcara, purđa, kića, rombika, đita, pipelica, kikaš, keja, švića, bobaja, silver.
Prilikom čitanja, ako ste se nasmejali, oraspoložili, setili događaja i dragih ljudi onda sigurno nismo pogrešili. Ovim putem se izvinjavamo svima onima koji se ljute, jer nije bila namera da se bilo ko vređa. Kakvih nadimaka ima u drugim selima, mi smo odlično prošli. Dok je Srema i Sremaca, biće špicnameta i nadimaka i zato radujmo se svakom novom rođenom Sremcu i novom nadimku. Kad nas napusti naš sugrađanin, ostaje da živi njegov nadimak kroz sremačke divane i lepe uspomene u dugom sećanju.
sakupljač špicnameta, nadimaka i pisac teksta
inž.Ćirković V. Đorđe iz Šimanovaca
