Hristovo rođenje, sa potpunom sigurnošću možemo da tvrdimo, bio je i ostao jedan od najznačajnijih događaja u istoriji sveta.Rođenje Hristovo je praznik rađanja novog života, praznik dece i detinjstva, kao i roditelja, što objašnjava smisao verskih obreda i prelepih narodnih običaja i simbola.
Najvažniji božićni simboli u narodnoj tradiciji jesu:česnica, polažajnik i pečenica.Praznik počinje pozdravom: "Hristos se rodi", i odgovorom: "Vaistinu se rodi!"
Česnica je obredni hleb koji se mesi samo za Božić.U pojedinim krajevima česnica se zove i veselica,pogača. Ona se mesi od belog brašna i bez kvasca.Voda kojom se zamesi česnica je "nenačeta voda",odnosno voda koja se u ranu zoru zahvata sa izvora ili bunara.Danas se u gradskim uslovima česnica mesi vodicom koju je osveštao sveštenik prilikom obilaska doma.
Položajnik (polaženik,polaznik,pohodnik...) jeste prva osoba koja uđe u porodični dom na Božić.Položajnik dolazi sam ili se unapred dogovori s domaćinom da dođe kao prvi gost u kuću.Veruje se da je on batlija.Nekad je položajnik donosio specijalno umešen kolač koji je davao domaćici,vina ili rakije za domaćina i nešto metalnog novca kojim će darivati badnjak i malo pšenice kojom će darivati kuću. Položajnik pozdravi dom i sve ukućane sa: "Hristos se rodi!" prospe pšenicu po kući,a u isti mah neko od ukućana zaspe položajnika pšenicom. Tad on priđe ognjištu gde gori badnjak,uzme grančicu badnjaka i džara čarka vatru da polete varnice govoreći:
Koliko varnica,toliko zdravlja,
Koliko varnica,toliko sreće i veselja,
Koliko varnica,toliko parica.
Nabraja sve što misli da u domaćinovoj kući treba da se umnoži,a obavezno završava govor rečima:"Amin,Bože daj!".
Danas u mnogim stanovima nema ognjišta ni vatre.Zato je jednostavnije na ostacima slavske sveće koja stoji u čiraku zapaliti list ili grančicu badnjaka i simbolično napraviti nekoliko varnica.
Pečenica je krvna žrtva koja se prinosi Bogu,što je poznato još iz vremena pre Novog zaveta.Hrišćanska crkva je ovaj običaj prihvatila i blagoslovila s obrazloženjem da posle Božićnog posta,koji traje 40 dana,jaka i mrsna hrana,pogotovo u zimskom periodu dobro dođu.Pažljiv odnos prema odabiru pečenice na Tucindan i njeno ritualno spremanje svedoče o velikom značaju koje ona zauzima u Božićnim običajima. Kad je pečenica ispečena i skinuta sa ražnja,čuo bi se pucanj iz puške.
U narodu je uvreženo verovanje da se o Božiću moraju uraditi određene stvari I da će onda tokom naredne godine biti lakše.To je čuvena izreka u Srba:"Valja se!".Sve što vam je zadavalo muke preko godine,treba uraditi rano ujutru na Božić i to više neće predstavljati problem.
Vodom u kojoj je opran sud od mešenja česnice zalivale su se voćke da bi bolje rodile naredne godine ili se ona sipala u saksije s cvećem kako bi lepše cvetalo.Testo koje bi ostalo na rukama posle mešenja česnice domaćica je skidala i stavljala na voćke koje su slabo rađale,da bi naredne godine dale više ploda.
S konopca kojim je vezan naramak slame koji se unosio u kuću treba ujutro na Božić u dvorištu napraviti krug i u njega staviti kukuruza i pšenice da bi se kokoške nahranile.Veruje se da će one tako cele godine nositi jaja na jednom mestu.
Za Božić je uobičajeno otpevati tropar. U pravoslavlju,tropar je crkvena pesma posvećena nekom svetitelju ili prazniku i najčešća je strofa crkvenog pesništva.Prema temi koju opisuju,tropari se i imenuju.Tako Božićni tropar opisuje rođenje Isusa Hrista i zato se zove:"Rođenje tvoje".
Rođenje tvoje,
Hriste Bože naš,
Obasjalo je svet
Svetlošću bogopoznanja.
Jer tada je one,
Što zvezde obožavahu,
Zvezda naučila
Da se klanjaju Tebi,
Suncu pravde,
I da poznaju Tebe,
Istok sa visine;
Gospode, slava ti!
Autor:Dragomir Antonić, etnolog
