U Kući prote Miloja Barjaktarovića otvorena je izložba „Bojadžijski zanat u Kragujevcu i okolini“ autora Nataše Nikolić, višeg kustosa, etnologa.

Govoreći o ovom zanatu u izumiranju autorka se osvrnula na hronološki razvoj bojenja od prvog pominjanja do danas. U Kragujevcu se bojadžijski zanat prvi put pominje 1823. godine kao jedan od 16 esnafa u čaršiji. Od kraja 19. veka bojadžije sa prirodnih prelaze na veštačke boje. Buduće bojadžije su učile zanat u radionicama, prvo kao šegrti pa kalfe da bi sticanjem zvanja majstora ostvarivali pravo otvaranja sopstvene radnje. Kasnije je obrazovanje povereno stručnim školama dok je danas to ugašeno.

U prostoru Kuće prote Miloja Barjaktarovića izloženi su predmeti iz starih bojadžijskih radnji, pre svega gospođe Vere Pantović čija je radnja bila na lokaciji „šest topola“ kao i fotografije koje nas podsećaju na vreme kada je ovaj zanat bio nezamenljiv.

Šezdesetih godina prošlog veka pošto prestaje potreba za bojenjem bojadžije svoje lokale opremaju za hemijsko čišćenje.

Radnja „Gruža“ je jedina u Kragujevcu u kojoj se danas na tradicionalan način može bojiti pređa ili tkanina.

Pripremila : Marija Radovanović