Na daleko čuveni vašar koji se svake godine održava 21. septembra na Malu gospojinu postao je gotovo sinonim za Šabac. Proslavila ga je pesma čije su početne reči " Oćemo li u Šabac na vašar"? toliko ušle ljudima u uši, da često prilikom susreta služe kao reči pozdrava upućene Šapčanima od sagovornika koji su iz neke druge sredine.

U dane vašara, a on traje 4-5 dana, na popularnom Mihajlovcu, tik uz Savu, sjati se na desetine hiljada ljudi. Dođu ovde mnogi, da vide i da budu viđeni, da prodaju i da kupe, da se zabave i opuste. A prodaje se i nudi mnogo toga raznolikog, što se retko gde može još videti na jednom mestu. I čuda tu ima raznih. Možete videti "pola zmiju - pola ženu", "kuću strave", "zid smrti"... Možete probati pečenje ispod neke od mnogobrojnih šatri ili uživati u vožnji na nekom od mnogobrojnih elektro-mehaničkih čuda što se vrte, drmaju,okreću, pište, škripe i ljuljaju. Za romantične duše još uvek se ovde mogu pronaći liciderska srca i orasnice, alva... znamenja nekih davno prošlih vremena. I oni koji nisu imali nameru da bilo šta kupe, sa Šabačkog vašara ne vraćaju se praznih ruku, poneće bar sito, varjaču ili drveno burence za rakiju, ne zato što im baš to treba, već da se vidi da su i oni bili na vašaru. Prećutno se, valjda, smatra da će onoga ko na vašar ode a ništa ne kupi, terati maler sve do sledećeg vašara. Šabačkom vašaru redovno se najviše raduju deca.