U pokušajima da pređu Savu i Dunav i osvoje Beograd koji su godinu dana svirepo bombardovali, dvadesetostruko moćnijem neprijatelju, austrougarskim i nemačkim vojnicima, suprotstavili su se delovi srpske vojske koji su golim životima branili grad. Nakon tri dana Beograd je pao, ali će, zahvaljujući svojim braniocima, zauvek nositi orden Legije časti kao jedan od pet gradova na svetu sa ovakvim priznanjem.

Prvih godinu dana Velikog rata na Beograd je sa Save i Dunava palo nebrojeno granata. Grad je razrušen, pao je veliki broj žrtava, dok su se preživeli skrivali po skloništima, bežali u unutrašnjost, a mnogi su svesrdno pomagali vojsci. Grad je odolevao napadima, uprkos velikim naporima neprijatelja da pređu beogradske reke i opsednu srpsku prestonicu.

U septembru 1915. godine neprijatelj je počeo da pojačava napade koji su kulminirali 5. oktobra. Beograd je bombardovan tokom celog dana i noći. Po nekim podacima, na Beograd je tog dana ispaljeno 30 hiljada granata. Sve to nije sprečilo branioce Beograda da do poslednjeg daha brane grad.

Na prvoj liniji odbrane prestonice koja je obuhvatala Adu Ciganliju i Dunavski kej, bili su delovi 10. i 7. puka, ostaci Sremskog odreda i ostaci Žandarmerijskog odreda. Imali su samo jedan cilj: Boriti se za Beograd do smrti!

Branioci Beograda su ispunili svoj cilj i zlatnim slovima se upisali u srpsku istoriju. Među svim tim hrabrim vojnicima, najviše se govrilo o onima sa Dunavskog keja, koji su gotovo svi poginuli u tri dana odbrane Beograda.

Na dan odlučujuće bitke pričestili su se u crkvi Ružici na Kalemegdanu i rasuli po Dorćolu i Dunavskom keju spremno čekajući neprijatelja. I pevali su kako bi razbili strah od sigurne smrti u koju ih je čuvenim govorom uveo njihov komandant, major Gavrilović želeći da ih nadahne i ohrabri pred predstojeću bitku.

"Tačno u tri časa neprijatelj se ima razbiti vašim silnim jurišem, razneti vašim bombama i bajonetima. Obraz Beograda, naše prestonice, ima da bude svetao.

Vojnici! Junaci! Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz svog brojnog stanja, naš puk je žrtvovan za čast Beograda i otadžbine. Vi nemate više da se brinete za svoje živote, koji više ne postoje. Zato napred u slavu! Za kralja i otadžbinu! Živeo kralj! Živeo Beograd!"

Crkva Ružica, u kojoj su se poslednji put pričestili branioci Beograda, ubraja se u najneobičnije crkve na svetu. Između ostalog, zbog toga što je njen polijelej sačinjenog od delova oružja, pištoljskih i puščanih metaka iz Velikog rata, kao i od srpskih oficirskih sablji iz tog vremena.

Nemački i austrougarski vojnici su počeli da prelaze Dunav 7. oktobra. Na dunavskom keju, branioci su ih dočekali jakom pešadijskom i artiljerijskom vatrom. Osim vojnika, Beograd su branili i civili, žene, deca i starci.

Skoro ceo puk majora Gavrilovaća je poginuo, a on je bio ranjen. Neprijatelji su bili nadmoćniji i brzo sa Ade Ciganlije i Banovog brda istisnuli branioce koji su se povlačili ka Zvezdari, dok su branioce sa Dunavskog keja istisnuli u Dušanovu, pa u Vasinu ulicu i naposletku ka Avali, da bi na kraju i nju zauzeli. U tom trenutku Bugarska je napala Srbiju, pa je Moravska divizija iz Beograda prebačena na taj front. Neprijatelj je bio jači i brojniji i bez obzira na junačku borbu njegovih branilaca, Beograd je pao, a na zgradi Starog dvora u ulici Kralja Milana ubrzo su se zavijorile austrougarska i nemačka zastava.

Grobovi "vojnika iz bajke" Kada je građen dorćolski podvožnjak 1934. godine u Ulici Tadeuša Košćuška koji vodi ka Dunavskom keju, sasvim slučajno pronađeni su ostaci vojnika koji su branili Beograd dve decenije ranije. Prvo je iskopano svih 25 skeleta Gavrilovićevog puka, a zatim još 28. Ostaci beogradskih junaka sahranjeni su u spomen kosturnici u Aleji narodnih heroja na Novom groblju u Beogradu. Mnogi branioci Beograda su pronašli večno konačište u kosturnici koja se nalazi u zidu ispod Jakšićeve kule na Kalemegdanu.

O srpskim vojnicima koji su tih oktobarskih dana branili Beograd general Makenzen, koji je komandovao neprijateljskim odredima, je u svojim memoarima zapisao: „Borili smo se protiv vojnika iz bajke, koji su se branili besprimernom hrabrošću. Onoga trenutka, kada smo osvojili Srbiju, nas je to bolelo više nego njene saveznice".

Zbog herojstva njenih branilaca, Maršal Depere dodelio je Legiju časti srpskoj prestonici, a samo pet gradova na svetu nosi ovo odlikovanje, od toga samo dva grada izvan Francuske.