Todorova subota se poštuje u prvu subotu Časnog posta. Za Todorovu subotu je običaj da se sprema koljivo.
Ono se u tradiciji Pravoslavne crkve upotrebljava od vremena gonjenja hrišćana za vreme vladavine cara Juolijana Apostata(361-363).Car je hteo da oskrnavi hrišćane prodavanjem na pijaci hrane poprskane krvlju idolskih žrtava.Sveti Teodor,koji je 306.godine umoren,javi se u snu carigradskom episkopu Evadoksiju,razotkri mu carevu nameru i reče daa hrišćani ne kppuju hranu na pijaci, nego da kuvaju pšenicu i njom se hrane. U spomen na taj događaj mnogi pravoslavni vernici u Todorovu subotu spremaju kuvanu pšenicu, koljivo.
Srbi Svetog velikomučenika Teodora Tirona zovu Todor i smatraju ga velikim zaštitnikom konja. U Banatu veruju da noću uoči Todorove subote jašu povorke belih konja, koji mogu da nanesu grdne štete selima i usevima kroz koja prolaze ako ih neko uvredi. Među njima je najopasniji hromi konj ,kog jaše sam Todor. U Šumadiji i selima Timočke krajine organizuju se seoske konjske trke. Ovog dana konje ne valja prezati,već samo jahati. Todorova subota zove se i Todorica. Narodna izreka: „Kakva Todorica,takva godinica",kazuje da se po ovom danu gleda kakvo će vreme biti tokom godine.
Autor: Dragomir Antonić,etnolog
