Nastale u rodnoj Mačvanskoj ravnici, koja se preko leta pozlati žitom i ozvuči ljubavlju svetlosti, senki i biljaka.

I kao što u Mačvi sve što se poseje nikne i iznova oplodi rodnu zemlju, tako i igra i pesma imaju istu moć: uvek su tamo gde se rađa i veseli, ostavljajući deo sebe za buduća pokoljenja.

Mačvanske igre su nastale prikupljanjem manjih koraka i koreografija sa Mačvansko-Kolubarske i Južno Bačko-Sremske teritorije. Za izvođenje koreografije je potrebno najmanje 8 parova, ali je najpoželjnije da u koreografiji učestvuje 12 (ili više) muško-ženskih parova. Trajanje igre iznosi nepunih 8 minuta što je stavlja u kategoriju igara sa normalnim trajanjem. U orkestu je potrebno da se nalaze harmonika, tamburica (koja je simbol tog okruga) i goč, ostali instumenti su opcioni.

Nošnu igara iz mačvanskog okruga odlikuju duge bele košulje (haljine), slameni šeširi, srpski opanci uz pletene crne čarape i šareni srpski pojas. Preko košulje muški igrači nose i jelek.

Devojke se odevaju u duge bele haljine preko kojih vezuju vunene kecelje. Takođe imaju jelek i crne vezene čarape u kombinaciji sa srpskim opancima, a i bele marame sa cvetom na glavi.