Vinarska tradicija u porodici Pantić živi već više od pola veka, ali je ponajviše zahvaljujući naporu dr Ljubivoja Pantića iz Trstenika, koji je pored predanog rada na polju medicine, rešio da održi tradiciju pravljenja vina koju je nasledio od svog dede Živojina.

Kneginja Milica nakon Kosovskog boja, sa udovicama poginulih plemića, povlači se u svoju zadužbinu – manastir Ljubostinju. Na obodu manastirskih hrastovih šuma podiže carske vinograde. Oplakujući svoje izginule, oplakujući srpsko carstvo, suzama su čokote zalivale i pravile vina bistra i mirisna kao njihova duša hrišćanska.

Vinogradi vinarije Stemina su podignuti na levoj obali Zapadne Morave, na mestu gde su se nekada nalazili carski vinogradi. Vinogradi u kojima se gaje sorte merlo, kaberne sovinjon, burgundac crni i šardone se nalaze na osunčanoj strani, na 400 metara nadmorske visine i zauzimaju površinu od 2 hektara. Vinarija takođe otkupljuje 50% grožđa od kooperanata. Kapacitet vinarije je 40.000 buteljki vina godišnje.

Sam naziv vinarije je izveden od početnih slogova imena dece dr Ljubivoja Pantića – Stefana i Mine, koji će nastaviti porodičnu tradiciju ove vinarije.

Lična karta vinarije Stemina je roze vino Minna napravljeno od sorte burgundac crni. Vinarija Stemina se takođe ponosi i svojim vinom Stephanos – kupažom kaberne sovinjona i merloa, koji svojom ekstraktivnošću podseća na crvena vina Južne Afrike. Vina odležavaju u barik buradima napravljenim od hrasta kitnjaka koji potiče iz manastirskih/carskih šuma koje se prostiru nedaleko od vinarije.

Tamno crveno vino – kupaža Cabernet Sauvignon-a i Merlot-a, poznatije još kao Bordovska kupaža.
Po svojoj snazi i ekstraktivnosti podseća na tamna crvena vina Južne Afrike.

Bogatstvo aroma, šumsko voće, borovnice, suve šljive i ljubičice. Fini tanini sa blagim tonovima barika.

Slaganje sa hranom: sve vrste pečenja, tartar biftek jela od divljači, jaki čokoladni deserti...