Mokrin je ravničarsko selo u Banatu. Od granice prema Rumuniji udaljen je svega četiri, a od granice prema Mađarskoj 25 kilometara. Mokrin ima svoje specifičnosti i prepoznatljivosti, ali ono što je najupečatljivije staje samo u tri slova-sir.

O mokrinskom siru zna se nadaleko. Čuvena je priča antologijskog pesnika Mike Antića kada je u kafani “Skadarlija” u njujorškom Queens-u ugledao na jelovniku “Mokrinski sir”. Mika je tom prilikom rekao: “Ukočio sam se. Kakav mokrinski sir!? I to usred Njujorka.” Pozvao je vlasnika kafane, a on mu je rekao da je to zaista pravi mokrinski sir. Mika mu je rekao: “Pa ja sam iz Mokrina. Mene nećete prevariti. Ja sam taj sir jeo još od detinjih nogu”. Kada je probao sir uzviknuo je: “Jest, to je pravi mokrinski sir... e, pa moj Mokrinu, hvala ti za sir koji se jede i na drugom kontinentu.“

I zaista hvala Mokrinu, a posebno Mokrinčankama koje čuvaju tradiciju jednog od najčuvenijih sireva sa ovih prostora. Iako je sam proces pripreme delom tajna koju do tančina poznaje samo nekoliko velemajstorica izradu tog mlečnog delikatesa, evo, kako se u najkraćem, odvija postupak spravljanja mokrinskog sira.

On se proizvodi od kravljeg mleka večernje i jutarnje muže, koje se delimično zagreje radi podsiravanja. Nastali gruš treba da odstoji nekoliko sati, cedi se, a potom se gruda sira pari vrelom vodom i meša dok ne postane rastegljiva. Rastegljiva sirna masa se razvlači preko stola, seče u tanke trake i roluje sa ili bez nadeva. Tradicionalno, kao nadev se koriste šunka, paprika, biber i višnje. Za kilogram sira, potrebno je deset litara mleka.

Rolovani mokrinski sir ima karakterističnu teksturu odnosno svojstvo listanja, kao i prijatnu i blagu aromu kravljeg mleka. Pored svojstvene arome, rolovani kravlji mokrinski sir, u zavisnosti od vrste nadeva koji se dodaje prilikom rolovanja, ima i specifičnu aromu nadeva. Proizvodnja ovog mlečnog delikatesa koji je opčinio potrošače, traje u toku čitave godine. Taj autohtoni, tradicionalni proizvod ima značajan ekonomski potencijal, tako da bi uz adekvatan marketing i njegovo tržišno pozicioniranje, naravno, uz daleko masovniju proizvodnju mogao da postane veoma poznat brend, poput italijanskog parmezana, na primer.

Okvirna godišnja proizvodnja mokrinskog sira sada je svega oko 3000 kilograma.