fbpx

VINA,SIREVI,DELIKATESI - FRANCUSKA KUHINJA

VINA,SIREVI,DELIKATESI - FRANCUSKA KUHINJA

Kao što se u Pariz može putovati u bilo koje doba godine, tako se i francuska kuhinja može jesti u svakoj prilici. Raznovrsna, ukusna i prepoznatljiva, izvor je mnogih svetski poznatih delikatesa.

Ljubav Francuza prema hrani je opšte poznata stvar, kao i činjenica da je njihov rafinirani ukus kroz istoriju proizveo mnoge svetski poznate specijalite. Još su Gali, preci Francuza, cenili dobar zalogaj i sa posebnom pažnjom pripremali obroke. Gali su ideju svoje slobode iznosili za trpezom, na obaveznim i mnogobrojnim seoskim slavljima razvijajući običaje i ponašanje za stolom, poistovjećujući sve to sa svojim nacionalnim ponosom. A kada je Julije Cezar osvojio Galiju, naglo je porasla potražnja za jelima iz današnje severne Francuske, naročito za raznim vrstama sireva. U srednjem veku francuska kuhinja se malo razlikovala od ostalih u Evropi ali je zato tada otpočeo
razvoj vinogradarstva, a iskustvo se prenosilo sa kolena na koleno, učinivši Francusku poznatom po proizvodnji vina u svetu.
Sa renesanse u Evropu stižu i nove namirnice: pasulj, krompir, kukuruz, i pod tim uticajem počinje da se menja i francuska kuhinja. Kažu da je tada ćuretina konačno zamenila popularno meso od paunova i labudova na francuskim dvorovima, a to je i vreme kada počinju da se koriste viljuške. Uvode se pojmovi gurmanstvo i gastronomija koje bi trebalo da opišu uživanje u dobroj hrani, tako svojstveno Francuzima.
Savremenu francusku kuhinju karakterišu različita delikatesna predjela, raznovrsne supe, brojni topli i hladni umaci, svetski poznati sirevi. U Francuskoj se proizvode i najpoznatija vina, konjaci, rakije i likeri. Jela su bez masti i zaprške, koristi se maslac ili ulja, i na kraju skida višak masnoće, pa se zbog toga, ali i zbog namirnica koje se koriste sveže i pažljivo biraju, nacionalna kuhinja Francuza smatra zdravom i raznovrsnom.
Po svom geografskom položaju Francuska je najraznovrsnija celina u pogledu ljudske ishrane u Evropi: ima jug sa blagom mediteranskom klimom, biljem i morem, ima žitorodne ravnice, brežuljke prekrivene voćnjacima i vinogradima, velike šume sa brojnom divljači, a na severu, velike pašnjake zahvaljujući kojima su mleko i sirevi izvanrednog kvaliteta. Povrće se ne koristi samo za umake i priloge, već se jede i kao glavno jelo.
Poseban delikates na francuskom tanjiru su puževi. Prvi su ih pripremali još stari Rimljani, a danas se smatraju specijalitetom francuske kuhinje. I mada su ukusi po pitanju ove namirnice veoma različiti, oni koji su ih probali smatraju ih vrhunskim jelom. Ovi mekušci, inače, imaju nisku kalorijsku vrednost i veoma su bogat izvor proteina. Zanimljivo je da skoro uopšte ne sadrže ugljikohidrate, dok je količina proteina u njima maltene ista je kao kod riba. Veoma je važno da se puževi koji se koriste u ishrani najčešće ne skupljaju u prirodi, već se uzgajaju na farmama, pod posebnim uslovima u kojima se maksimalno oponaša prirodno okruženje kako bi se dobile zdrave životinje, visokog kvaliteta i kako bi se što prirodnije razmnožavale.
Lagani doručak, bogat ručak i raznovrsna večera, karakterišu francusku ishranu.
Doručak je često brzi obrok koji se sastoji od kriške francuskog hleba sa želeom ili džemom, ili kroasana punjenog čokoladom. Uz to se obično pije kafa ili čaj, a kada su deca u pitanju, kao napitak se poslužuje topla čokolada. Rano izjutra, odmah po otvaranju, doručkuje se u kafeima. Kroasan je omiljeno je pecivo kod Francuza, a poreklom je iz Mađarske.
Ručak se najčešće sastoji od tri, a neretko i od četiri jela: predjelo, glavno jelo, sirevi i desert. Hladna predjela se sastoje uglavnom od salata, kombinovanih sa mesom ili iznutricama, koja se neposredno pred posluživanje začinjaju nekim vinskim sirćem ili orahovim uljem.
Za vreme jela najčešće se pije vino, pri čemu se mora voditi računa da određene vrste vina idu uz određenu hranu.
Svaki tradicionalni meni započinje supom. Najpoznatije francuske supe su supa od luka, supa od pasulja, kremasta supa od tikvica i poznata avinjonska supa.
Francuska je zemlja koja proizvodi više od 370 vrsta sireva. Svaka vrsta sira odiše regionom u kojem je nastao i rezultat je posebne klime, vegetacije, faune i tradicionalnog načina pripreme. Sirevi mogu biti meki, polutvrdi ili tvrdi, mogu imati koru ili ne, u sredini može imati plavu plesan ili crvenu buđ spolja. Najpoznatiji francuski sirevi su: tradicionalni kozji sir Ševr (Chevre), autentični Bri (Brie), Rokfor (Roquefort) – koji nazivaju "kraljem sireva", Kamember (Camembert) i Raslet (Raclette).
U francuskoj kuhinji koristi se jako puno začina. Jedan od njih je i senf, za čiju se pripremu znalo još u vreme Karla Velikog, i ubrzo se proširilo po celoj Francuskoj. Senf se smatra univerzalnim začinom, a posebno je dobar u prelivima za salate, meso i ribu. Jedna od najpoznatijih francuskih poslastica je i Saint Honoré torta. Ona je zbog svoje maštovitosti i rafiniranog okusa dobila ime sveca zaštitnika francuskih pekara i poslastičara. Ovom tortom Francuzi su na najbolji način prikazali svoj ukus. Minijaturne kuglice od kuvanog testa, poznatije kao princes krofne, uronjene u čokoladni preliv, daju prepoznatljivost i poseban šmek ovoj torti.
Francuska je zemlja vina, koje se razlikuje u zavisnosti od regiona u kom se pravi.

MOET
Vino govori i o čoveku koji ga proizvodi. Svojim crtama, smatraju Francuzi, oslikava njegov karakter, kulturno i istorijsko nasleđe. Najpoznatiji vinski regioni u Francuskoj su Bordo, Božole, Kot di Ron i Provansa.
Šampanjac je zaštitno ime za prirodno penušavo vino, koje se proizvodi od grožđa po posebnom postupku. Poreklom je iz francuske pokrajine Šampanja. Ukus može biti lagan, cvetan, jednostavan ili kompleksan. Šampanjac može da se služi kao aperitiv uz glavna jela ili sa desertima. Prikladan je za svaku priliku, samo treba da bude izabran onaj pravi.
U Francuskoj se pije i konjak, alkoholno piće dobijeno dvostrukom destilacijom vina proizvedenog u istoimenoj oblasti. Proizvodnja konjaka započela je u 17. veku, a samo ime se prvi put pojavljuje 1783. godine. Karakteristična aroma konjaka postiže se čuvanjem u dubovim buradima. Konjak star do 5 godina je svetao sa ukusom vanile, konjak star između i10 godina ima potamnelu boju i intenzivan ukus. Stariji od 30 godina ima povećan procenat alkohola, a posle 50 godina ima 40% alkohola i može da se koristi kao petrolej, ali koncentracija alkohola može se korigovati pomoću destilovane vode.
Zvaničnici Uneska proglasili su gastronomsku kuhinju Francuza delom nematerijalne kulturne baštine čovečanstva, zajedno sa tkanim azerbejdžanskim tepisima, godišnjom svetkovinom hleba i vatre u Belgiji, kao i Kirkpinarom, turskim festivalom rvanja u ulju, i to je možda činjenica koja više od bilo čega govori u prilog francuske kuhinje.

Piše:Jasmina Jovanović-Arsić

Podeli ovu vest

22/07/2014 0 comment

Lekovita biljka hajdučka trava se u našem narodu odavno , ali je malo poznato da je, po predanju, još u Trojanskom ratu ovu biljku Ahil koristio za vidanje rana. Hajdučka trava je poznata i po svom nazivu u latinskom jeziku – Achilea millefolium. U našim ...

03/12/2024 0 comment

Regionalna smotra prehrambenih proizvoda namenjenih tržištu, pripremljenih po tradicionalnim receptima, Sajam etno hrane i pića, biće održan po 18. ...

18/12/2024 0 comment

U jednoj od svetinja u „dolini kraljeva“ - manastiru Studenici iz 12. veka koji se nalazi pod zaštitom Uneska - možete naći duhovni spokoj, ali i ...

21/02/2021 0 comment

Čvena Torta Pavlova je hrskava poslastica od belanaca umućenih sa šećerom, prelivena šlagom i različitim svežim voćem. Veruje se da je prvi put ...

19/02/2024 0 comment

Među pićima, rakija u Srbiji zauzima posebno mesto. Srpsko piće, reskog ukusa, neizostavni je deo svake trpeze. Odlično se slaže kako uz ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti