Čaj je napitak za sve one koji traže mir i ugodan razgovor i one kojima je potrebno opuštanje. Ko se približi čaju sa ciljem da ga bolje upozna, naslutiće koliko ima geografije, istorije, kulture, etnografije i u isto vreme magije u jednoj šoljici čaja.

Priča o čaju je duga, stara već pet hiljada godina i puna je zanimljivosti. Počinje u Kini 2737. godine pre naše ere. Legenda kaže da je car Šen Nung šetajući se jednog dana, zastao da se odmori ispod nekog drveta i prokuvao vodu za piće. U tom momentu, povetarac je protresao granje drveta koje je bilo iznad njega i nekoliko listova je upalo u ključajuću vodu, dajući joj prijatnu boju i ukus. Caru se novi napitak toliko svideo da je ponovo napunio svoju šolju. Biljka pod kojom je sedeo je bilo divlje drvo čaja. Tako je rođen čaj.
Od kada se pojavio u Aziji, čaj je smatran namirnicom koja je dobra za organizam. Najstariji istorijski zapisi o čaju naglašavaju njegove medicinske osobine, u početku se koristio kao obloga protiv reumatizma.
Na svoj način, sve legende o čaju, bilo da su kineske, indijske ili japanske, ilustruju stimulativne i okrepljujuće osobine čaja. Imperator Šen Nong (Shen Nong), otac kineske medicine i agrikulture, potvrdio je u svom delu ,,Rasprava o planetama" da čaj ublažava umor, jača volju, zabavlja dušu i oživljava vid.

U XX veku medicina nam dozvoljava da naučno razumemo mnogobrojne dobrobiti čaja koje su primetili njegovi ljubitelji pre već više od 2000 godina. Da bi se pobrojalo koje se sve bolesti mogu lečiti kojim čajevima, bilo bi potrebno napisati seriju članaka.

LEKOVITA SVOJSTVA

BRUSNICA

Brusnicu su koristili u davnim vremenima starosedeoci Amerike kao lek za mnoga stanja, između ostalog i za upalu mokraćnih puteva. U laboratorijskim eksperimentima na životinjama, brusnice su svojim bioflavonoidima ne samo sprečavale rast ćelija raka, već i njihovo metastaziranje. Antioksidansi, osim toga, pomažu i pri prevenciji određenih faktora koji podstiču nastanak kardiovaskularnih bolesti. Brusnice, uz sve to, deluju i na snižavanje glukoze u krvi, što je jako korisno za dijabetičare. Najvažnija stanja kod kojih se preporučuje svakodnevna upotreba tih izuzetnih plodova jeste, u svakom slučaju, upala mokraćnih puteva.

KAMILICA

Ima analgetsko, anti-inflamatorno, antimikrobno i antispazmatičko dejstvo. Čaj od kamilice deluje umirujuće i često se koristi kao lek protiv nesanice. Ublažava bolove u želucu, kao i simptome loše probave: grčeve, nadutost, dijareju, konstipaciju, gastritis. Stišava bolove bubrega, jetre, žuči. Ublažava menstrualne tegobe.

NANA

Nana predstavlja spazmolitik, karminativ, dijaforetik, lokalni antiseptik i virostatik. Povoljno deluje na funkciju jetre i žučne kese i ublažava bolove. Koristi se i kao sedativ. Ima umirujuće dejstvo i pomaže u slučaju migrene.Ublažava simptome herpesa dok je virus još aktivan. Smiruje nadraženi želudac i olakšava menstrualne probleme. Može da pomogne i kod upale sluzokože u ustima, a koristi se i za poboljšanje apetita.

ŠIPAK

U 100 grama sušenog šipka ima oko 1700 mg vitamina C, a takođe sadrži i vitamine A, D, E, kao i voćne kiseline, tanine, pektin i karotenoide. Ublažava i sprečava infekciju bešike, glavobolju i vrtoglavicu. Otklanja umor, malaksalost i sklonost oboljenjima. Voćne kiseline iz šipka povoljno deluju na izlučivanje mokraće, pa sprečavaju stvaranje kamenca u mokraćnim kanalima i bubrezima. Šipak se koristi u slučaju gastritisa, dijareje, avitaminoze i dehidratacije.

ŽALFIJA

Reguliše znojenje (prekomerno smanjuje, nedovoljno povećava). Deluje kao antiseptik, pa se primenjuje kod upala krajnika, desni, mokraćnih kanala, kod tegoba želuca, jetre, žuči. Neutrališe virus gripa i pojačava funkciju leukocita.

LIPA

Deluje umirujuće u slučaju grčeva, pomaže kod oboljenja bubrega, organa za disanje, nervnih slabosti, duševne premorenosti i stimuliše rad srca. Treba je povremeno koristiti jer u slučaju permanentne upotrebe može izazvati oštećenje srca.

MAJČINA DUŠICA

Upotrebljava se u lečenju bronhitisa, kašlja, a ima i jaku moć dezinfekcije. Služi i kao sredstvo za poboljšanje rada želuca, a u smesi s koprivom i u lečenju malokrvnosti. Sadrži lekovito etarsko ulje koje ima dosta tanina pa se koristi protiv dijareje. Upotrebljava se i protiv crevnih parazita – dečijih glista. Lekoviti sastojci nalaze se jedino u listu i cvetu majčine dušice. Čaj se priprema u zatvorenom sudu jer majčina dušica sadrži lako isparljive sastojke koji kuvanjem u otvorenoj posudi brzo ispare, a tako pripremljen čaj nema lekovitih svojstava.

HAJDUČKA TRAVA

Koristi se u obliku čaja za poboljšanje apetita, kao i za lečenje svih stomačnih poremećaja, oboljenja jetre i zuči. Hajdučka trava ulazi u sastav gorkih čajeva, čajeva za čišćenje, pojačano lučenje žuči, čaja za normalizaciju metabolizma i čaja za umirenje. Zbog prisustva vitamina C daje se kod krvarenja i hemoroida. Pri upotrebi hajdučke trave treba znati da kod osetljivih osoba može da izazove alergiju. U narodnoj medicini se koristi za zarastanje rana kao hemostiptik i ublažavanje bola, te otuda potiče i naziv biljke. Ubrzava krvotok, pomaže kod nekih poremećaja rada srca, jača organe za probavu.

BOSILJAK

Čaj od bosiljka ublažava glavobolju, smiruje i pije se protiv nesanice. Sadrži eterična ulja, cineol metil-kalvikol, tinol lineol, kamfor, kao i niz drugih još nedovoljno istraženih materija. Primenjuje se kod lečenja upala (želuca, creva), kod kašlja, početnih stanja tuberkoloze, kod bolesti mokraćnih organa (bubrega, bešike).

UVA

Ublažava tegobe kod upala mokraćnih puteva,olakšava izlučivanje mokraće i pomaže izbacivanje mulja, peska i kamenčića.

BELI SLEZ

U korenu belog sleza ima sluzi, pektina, skroba, saharoze, asparagina, betaina, masnog ulja i dr. Zbog velike količine izvrsne sluzi koristi se protiv upala organa za disanje i ždrela, interno ili za ispiranje guše i nosa u obliku macerata. Kao vrlo blago sluzno sredstvo daje se i protiv dijareje, za ispiranje polnih organa, za obloge na upaljenim mestima, itd. Iseckan koren drži se oko dva sata u hladnoj vodi (nikako u ključaloj) i često se meša. Na taj način se ekstrahuje samo sluz. Kuvanje korena (dekokt) nije dobro, jer se time izvlači i skrob, tečnost je gušća, ali je mutnija i brzo se pokvari, uskisne. Sluz iz belog sleza povoljno deluje kod kašlja, bronhitisa, upale pluća, bronhijalne astme, kao i kod oboljenja probavnih i mokraćnih organa, upale materice, upale debelog creva i dr.

MATIČNJAK

List matičnjaka se bere i koristi pre cvetanja jer tada u njemu ima najviše mirišljavog etarskog ulja i tanina. Koristi se protiv nadimanja, neuralgije, ,,nervnih smetnji", gađenja, povraćanja, proliva, ali služi i za poboljšanje apetita i za jačanje organizma. Matičnjak umiruje i poboljšava opšte psihičko stanje organizma. Zbog toga se preporučuje kod histerije, hipohondrije i drugih stanja. Takođe, koristi se za smirivanje bola u želucu, živčanih napada, glavobolje i osećaja vrtoglavice kod trudnica. Blagotvorno deluje na srce.

KANTARION

Poseduje brojene lekovite i delotvorne supstance: etarsko ulje, ugljenohidrate, belančevine, pektinsku i miristinsku kiselinu, vitamin C, tanin i dr. Fenolski spojevi u kantarionu imaju višestruko dejstvo, a najvažnija su antibakterijsko i antiparazitno. Kantarion smiruje upalne procese, otekline kod povreda (udarci, uganuća, iščašenja...), hematome, ublažava bolove i grčevite spazme unutrašnjih organa, čisti rane i krv, steže rane, štiti organizam od štetne radioaktivnosti, a ukoliko je organizam već ozračen, tada radioaktivnost uklanja. Koristan je kod lečenja zapaljenja disajnog, probavnog, mokraćnog i reprodukcijskog sistema, glavobolja, nesanice i funkcionalnih srčanih smetnji.

RTANJSKI ČAJ

Sadrži dosta etarskog ulja i tanina. Ima jako antiseptično dejstvo te se koristi za lečenje organa za disanje, varenje i mokrenje. Takođe, doprinosi poboljšanju opšteg stanja organizma.Veoma je efikasan u lečenju dijabetesa, zato što gasi žeđ i ublažava bolove u gastro-intestinalnom sistemu. Deluje i kao afrodizijak.

HIBISKUS

Brojna istraživanja dokazala su da čaj od hibiskusa snižava krvni pritisak i visoke nivoe holesterola. Zbog toga smanjuje i rizik od pojave srčanih oboljenja. Prirodan je blagi diuretik. Poseduje brojne antioksidante koji štite krvne sudove i srčani mišić od štetnog dejstva slobodnih radikala.

CRNI ČAJ

Poseduje nizak nivo kofeina koji povećava koncentraciju. Sadrži i fluor koji štiti zube. Ima anti-inflamatorno dejstvo i smiruje digestivni trakt. Koristi se i kao lek za dijareju. Poboljšava cirkulaciju krvi i reguliše nivo holesterola.

Vrste čajeva

Postoje dve velike grupe čajeva. To su:

- Čaj (en. tea), koji se dobija od biljke čaj – Camelia (Thea) Sinensis i

- Biljni čaj (herbal tea), koji se dobija od raznih lekovitih biljaka.

Namena i karakter ove dve grupe čajeva je različita. Pravi čaj ima u sebi kofeina i obično se koristi kao stimulativno ili umirujuće sredstvo, dok se biljni čaj u najvećoj meri koristi kao lekovito sredstvo narodne medicine.
Osnovne vrste pravih čajeva su:

- Crni, koji je potpuno oksidisan i fermentisan i zato ima tamnu boju. Pije se, uglavnom u Americi i Engleskoj;

- Zeleni, nije oksidisan, ima zlatnozelenu boju. Pije se u Aziji, ali i na Zapadu, jer je prijatnog ukusa i jako je zdrav;

- ,,Oolang", predstavlja mešavinu crnog i zelenog čaja.

I zeleni i crni čajevi napici su dobijeni iz sušenog lišća biljke čajevca (lat. Camellia Sinensis), ali procesi kojima se dobija konačan proizvod od iste biljke su različiti. Pa tako, ukoliko se lišće biljke Camellie Sinensis pre procesa sušenja potpuno fermentiše, dobiće se sušeno lišće za pripremanje crnog čaja. Ali, ukoliko se to isto lišće pre procesa sušenja blanšira, odnosno, kasnije ne podleže procesu fermentacije, dobijamo proizvod za pripremu zelenog čaja.

Glavni lekoviti sastojci čaja su kofein, teobromin, teofilin, adenin, rutin i etarska ulja, a sadrži i gumu, dekstrin, masti, vosak, belančevine, tanin...
U zelenom čaju ima vitamina C, B1, B2, nikotinske i pantotenske kiseline. Zeleni čaj je snažan antioksidans i primenjuje se u mnogim dijetama, gde je potrebno unositi veću količinu tečnosti uz odgovarajuću fizičku aktivnost. Međutim, da bi zeleni čaj zadržao ova lekovita svojstva, veoma je bitno na koji način ga pripremate. Ne dozvolite da voda proključa, već čaj prelijte vodom koju ste skonili sa ringle par minuta pre ključanja (kad krenu da se dižu mehurići sa dna džezve). Dovoljno je da listići čaja stoje u vodi 2 minuta i potom ga procedite. Pije se uvek topao. Čaj se može začiniti na različite načine: dodavanjem mleka, ruma, limuna, vanile. Najčešće se zaslađuje šećerom ili medom. U Kini i Japanu pije se nezaslađen i bez ikakvih dodataka. Može se koristiti i kao začin. Iz listova se dobija i boja.