U Vojvodinu se dolazi najčešće za vikend u prolećnim danima kako bi se bar na trenutak dotakli stari djermovi, videli salaši, čarde i po koji fijaker stari.
Romantične i pomalo zaljubljene duše, najviše, ipak, uzivaju u prizoru patinastih vizura dvorca Dundjerskog čije će parkove uskoro prekriti bršljan.
Kada putnik namernik u nepreglednoj vojvodjanskoj ravnici najpre ugleda dvorac „Fantast" koji se nalazi nedaleko od Bečeja, odmah je jasno da je zalutao na jedaan os starih poseda koji kriju sudbine mnogih porodica, uspone, padove, mržnje i ljubavi. Jedna od njih bili su Dundjerski koji su pocetkom 19. veka iz Hercegovine dosli u Vojvodinu koja je tada pripadala Austrougarskoj.
Bogdan Dunderski bio je, bez sumnje, najzanimljivija ličnost pomenute porodice i vlasnik čuvenog dvorca, danas poznatog kao „Fantast" koji je u tom vremenu, odslikavao svu njegovu moć i bogatstvo. Nikada se nije ženio i imao je tri velike ljubavi, zene, konje i vino. Bio je jedan od retkih ljudi koji je uspeo da ostvari svoje snove sagradivši dvorac iz mašte.
Postoje dve legende o poreklu bogatstva porodice Dundjerski. Prema jednoj prici, Avram Dundjerski je kopajući tudju zemlju, da bi preživeo, pronašao ćup sa zlatom koji je štedljivo koristio sve dok mu sin Gedeon nije stasao. Tada su sav novac uložili u posao, koji se na njihovu veliku sreću viseštruko isplatio i počeli su kupovinu imanja.
Prema drugoj legendi za vreme Austro-Turskog rata 1711. god. Dundjerski je, ne znajući, prevezao nekog turskog glavešinu preko Tise i spasao mu život. Turcin se, kako legenda kaže, odužio kesom zlata sa kojom je kasnije, uspesno trgovao.
Na imanju, koje se prostiralo na 2.600 jutara zemlje pre jednog veka podigao je dvorac. Gradjen je po njegovoj zamisli i inspirisan ljubavlju prema lepoj, tudoj ženi Mari Dinjaćki ,koja je bila supruga njegovog kovača. Često je ovaj zanatlija boravio na imanju u pratnji supruge i Bogdan se zagledao u nju. Kada je kovač shvatio šta se dogadja, bilo je kasno. Bogdan je našao resenje, ucveljenom mužu dao je 21 jutro zetnlje i nešto novca. Tako je nastala kovačka radionica u Srbobranu. Mara je godinama vodila čitavo, imanje dok je Bogdan bio odsutan. Iako mladja, umrla je pre njega u pedesetim godinama dok je Bogdan, dugo poživeo. Dočekao je osmu deceniju života ali kako nije imao zakonite potomke zeleo je da dvorac postane poljoprivredna akademija namenjena siromašnim studentima od Baranje do Srema.
Jedino su zidovi i vrata ostali autenticni u dvorcu. Od raskošnog namestaja, umetničkih slika i nakita, nije ostalo ništa. Nakon oslobodjenja 1945. godine, u nepoznatom pravcu su odneti tepisi, kristalni lusteri, srebrnina, a u dvorac su, namerno ili ne, puštene ovce. Tako je pod i deo zida bio potpuno uništen. Na ulazu u dvorac nalazila se velika tabla sa natpisom da KP] Bečeja dvorac poklanja narodu. Neko je nedavno javio telefonom da dodjemo po klavir koji datira iz 1863. godine i verujemo da je pripadao Lenki Dundjerski, Bogdanovoj sestri od strica.
Bogdan Dundjerski je drugovao sa Urosem Predićem i kad je odlučio da na svom imanju podigne kapelu Sv. Djordja, jer je saznao da se nekada na tom prostoru nalazila crkva, Prediću je poverio da oslika ikonostas. Imao je samo jedan uslov, da Bogorodica dobije Marin lik.
Turisti koji danas posete kapelu mogu da se dive radu visoke umetnicke vrednosti. Na tom mestu Bogdan Dundjerski je i sahranjen, 1943. godine. U posleratnim godinama crkvi je bila namenjena sudbina elektricne centrale ali je Uros Predić uputio jedno znacajno pismo Mosi Pijade nakon čega je crkveno zdanje bilo „samo" zakljucano. Danas je kapela ponovo osveštana. U njoj se organizuju krštenja, a ovo romantično mesto daje poseban ton brojnim vencanjima.
Više od polovine celokupnog imanja zauzimala je ergela koja je pre rata brojala oko 1.400 rasnih konja. Po oslobodjenju, preostali konji prodati su Italijanima po klaničnoj ceni. Danas se na imanju nalazi oko 80 grla u šest konjušnica, a postoji i staza za trening galopera. Mogu se videti i čuvena grla kao sto su „Remedi for lav" što u prevodu znači „Lek za ljubav" zatim Jalna i Best Vetprom.
Danas u dvorac, renoviran u luksuzni hotel, dolaze brojni domaći i strani turisti.
.
U prostranom parku francusko-engleskog tipa nalaze se brojne staze za šetnju, turistima su namenjeni i teniski tereni, a radi se i na uredjenju obližnjeg jezera.
Dundjerski, najbogatija porodica u Vojvodini s kraja 19. i pocetka 20. veka, imala je u svom vlasništvu i mnoge druge dvorce na ovim prostorima ,koje su uglavnom otkupljivali od osiromašenih plemića. Tako se dvorac u Čelarevu pričom vezuje za zlatokosu lepoticu Lenku Dundjerski, koja je osvojila srce čuvenog poete Laze Kostića. Grofovskoj porodici je pripadao i dvorac u Kulpinu, nedaleko od Backog Petrovca pored koga se danas nalazi i prvi poljoprivredni muzej sa najstarijitn orudjem. Posebna atrakcija je kolekcija metli i žene, ukoliko ispune odredjene uslove, zvanično mogu dobiti sertifikat da nisu veštice.
Zanimljiva je istorija i dvorca „Kastel" u Ečkoj grofa Lazara Dundjerskog koji se nalazi nedaleko od Zrenjanina. Kada je bilo svečano otvaranje ovog velelepnog zdanja, 30. avgusta 1820. godine medju uglednim gostima bio je i grof Esterhazi. Sa sobom je poveo i devetogodišnjeg dečaka, koji je imao svoj prvi koncert na klaviru. „Čudo od deteta" bio je mladi Franc List.
Za mnoge druge dvorce u Vojvodini vreme glamura je davno minulo, zapušteni i oronuli pretvoreni su u magacine i poljoprivredne škole. Takvu sudbinu delili su dvorci Sokolac kod Novog Bečeja u Bajsi i Horgošu.
Review
