U koritu reke Drine, dva kilometara nizvodno od Bajine Bašte, nalazi se remek-delo ''Kućica na Drini'',koja fascinira posetioce iz celog sveta i predstavlja jedinstven prizor.
Reportaža o njoj je obišla svet i samo preko video zapisa ovaj fantastični spoj čoveka i prirode ostavlja bez daha, a tek dolazak na ovo mesto je nezaboravni doživljaj.
Već četiri decenije, "Kućica na steni",predstavlja jedan od najoriginalnijih i najsimpatimačnijih kutaka i autentični simbol Bajine Bašte. Davne 1968., uz pomoć nekolicine drugara, zaljubljenika u reku, na velikoj steni na sredini Drine, preko puta "Zorčine barake"(danas kafane "Kod dve lipe"), podigao je Milija Mandić zvani Gljiva. Napravili su skromnu drvenu kućicu u kojoj su mnogobrojni bajinobaštanski đaci i studenti provodili veliki deo svog letnjeg školskog raspusta. Od tada do danas, generacije devojaka i mladića započinjali su svoje prve plivačke i kajakaške zaveslaje, da bi kasnije, mnogi među njima, postizali vrhunske sportske rezultate. Baš u ovoj kućici sazrela je ideja za osnivanje Kajakaškog kluba "Drina", čiji su kajakaši od osnivanja doneli našem gradu bezbroj pobeda i medalja iz zemlje ali i Evrope.
Ovaj simbol Bajne Bašte, inače nominovan za jedno od sedam građevinskih čuda Srbije, inspirisao je svoje graditelje i čuvare da idu još dalje u istraživanju i uživanju lepota prirode koje okružuju ovaj deo Srbije. Ipak, priča o kućici se ovde ne završava. Bilo bi nekorektno ne pomenuti hrabre i uporne ljude, Miliju i njegove kajakaše, koji se već decenijama bore da sačuvaju ovaj simbol Bajne Bašte od nabujale Drine. Manje je poznato svima osim njima, da je kućicu Drina više puta odnosila i po nekoliko desetina kilometara nizvodno i da su je isti ti hrabri ljudi iznova vraćali i postavljali na svoje mesto. Samo oni znaju kako izgleda višesatna potera za odbeglom kućicom, iz kajaka, po mrkloj noći i najvećoj oluju, na nabujaloj Drini koja sa sobom nosi otkinuto granje i balvane. Ako je ne bi odmah uhvatili i privezali negde za obalu, kućica bi bila odneta. U ovoj neobičnoj poteri, kajakaši su uglavnom uspevali da uhvate kućicu i ponovo je vrate na mesto. U slučaju neuspeha, kućica bi bila nepovratno odnesena, ali ubrzo bi bila napravljena nova, svaki put još veća, čvršća i lepša. Trenutno je na steni peta po redu kućica. Prethodne četitri su, nažalost, nakon više odnošenja i vraćanja, na kraju i definitivno izgubljene.
Na obnovu kućice se čekalo sve do 2005 godine. Po šesti put je obnovljena kada su na stenčici izlivene dve stabilne betonske grede kao čvrsta osnova za postavljanje drvenog objekta. Nažalost, 2010. kućica je ponovo otišla niz Drinu.
U 2011. godini kućica ponovo krasi reku Drinu i stoji kao prepoznatljiv simbol Bajine Bašte i idealan odmor svima koji do nje uspeju doći. Milija Mandić već 44 godine vodi bitku sa nepredvidivom Drinom, shvatio je da mora da se povinuje silini ove reke, tako da je odlučio,da ovu poslednju kućicu napravi tako što se i prednja i zadnja strana dižu na gore. Putem interneta kućica je postigla svetsku slavu i ona je danas ne samo simbol Bajine Bašte,već cele Srbije.
