Graditelji manastira u srpskoj srednjevekovnoj državi kao da su predosećali zlu kob koja čeka njihovu državu tokom narednih vekova pa su svoje zadužbine gradili u dubokim i teško prohodnim klancima planinskih reka. Ponekad ti klanci nisu bili ni daleki ni teško prohodni ali su uspeli da sačuvaju svoje tajne do današnjih dana. Reka Crnica je dugačka nepunih trideset kilometara i uliva se u Veliku Moravu kod Paraćina. Njen kanjonski deo nije dugačak ni deset kilometara ali u njemu je ostalo sakriveno deset starih manastira i jedan još stariji grad. Ali počnimo priču od početka, odnosno od izvora.
Crnica izvire u snažnom mlazu ispod ogromne stene, na južnom delu Kučajskih planina. Na izvoru je reka potpuno bela od krečnjačkih stena pa se zato nekad i zvala Belica. Pored izvora se nalazi motel, ribnjak, nekoliko vikendica, manastir Sisojevac i rudarsko naselje Sisevac. Prostrana dolina u kojoj je to sve smešteno je omiljeno izletište stanovnika Paraćina, ]uprije i Jagodine pa je tokom uobičajenog prvomajskog uranka ovde teško doći, ako se dobro ne urani.
Manastir Sisojevac je podigao 1380. godine duhovnik kneza Lazara Sisoje Sinajit. Posle tri veka(1690 godine) manastir je opusteo a bilo je potrebno da pro|e još tri veka (1978 godine) da bude ponovo obnovljen. Nizvodno od Sisojevca, reka ulazi u kanjon kroz koji retko pro|e poneki lovci ili meštanin. Tu se nalazi još deset manastira ali bez dobrog vodiča ih je teško naći.
Kod sela Zabrega reka pravi veliku krivinu. Na prostranom platou, na levoj obali reke se nalaze ostaci manastira Namasija. Manastiri su poznati po atraktivnim lokacijama na kojima su napravljeni ali je nepoznati ktitor ovde pokazao istančan osećaj za lepo. Obnovljen je samo deo crkve koja je posvećena Svetom Nikoli. Ostali delovi crkve i konaka su istraženi i konzervirani. Reka je pored manastira zajažena i tokom letnjih meseci je prepuna dece. Malo niže su vodenice, ribnjaci i most. Selo se nalazi na visokim stenama iznad reke što mu daje romantičan izgled. Taj deo reke nije moguće proći već je potrebno skrenuti u selo. Zabrega je ušuškana u amfiteatralnoj udolini i okrenuta je izlazećem suncu. Od dva kilometra udaljenog Popovca je odvojena jednim bregom , po kome je i dobila ime. Meštani tvrde da tokom četri godine ratovanja u Drugom svetskom ratu Nemci nikad nisu ušli u Zabregu jer nisu znali da postoji!
Naniže reka teče nepun kilometar kroz lepu, proširenu kotlinu. Na levoj obali, stisnuta uz stene, nalaze se urušena crkva posvećena Svetom Jovanu Glavoseku. Poznato je samo da je crkva obnavljana 1520 godine. Staza vodi desnom stranom reke i posle pola sata pešačenja skreće naviše, ka stotinak metara visokom uzvišenju. Već sa staze se nazire moćna stena na zaravnjenom platou i ogromna pećina ispod platoa. Prizor koji se ukazuje na platou je veličanstven. Reka Crnica dubokim, neprolaznim kanjonom sa tri strane okružuje ovo uzvišenje a veliki kameni blok je postavljen na centralnom delu platoa pa deluje kao da je neki vajar u stanju posebnog nadahnuća oformio ovaj nestvaran ambijent. Ovaj ogromni kameni blok, dimenzija 13h 8h 5 metara je pukotinama izdeljen na tri dela i ljudi pričaju da ga je despotica Jerina u kecelji donela u dvorište svog dvorca. Na samoj ivici ambisa se nalaze ruševine jedne kule pa se pretpostavlja da se na platou nalazio grad Petrus. Ovo je bio najveći utvr|eni grad u srednjem Pomoravlju tokom četrnestog veka i po njemu se ceo kraj zvao Petruška oblast. Od grada se staza strmo spušta ka reci. Na samoj rečnoj obali, do koje vodi uzana i teško uočljiva staza, nalaze se ostaci kultne crkve Blage Marije Petruške. Crkva se nalazi tačno ispod grada Petrusa i po predanju su Turci tu pobili narod koji se okupio na Saboru. Zbog silne krvi koja je tekla brzom vodom reka Belica je prozvana Crnica. Nedaleko odatle reka izlazi iz kanjona i prizor netaknute prirode odjednom nestaje. Sa leve strane su i dalje pitoma, obra|ena polja ali sa druge strane se ukazuje kolos cementare u Popovcu iz čijih ogromnih dimnjaka izlazi beli dim i pada po belim kućama, belim voćkama i belim njivama. Crnicu više ne može da izbeli ni cementna prašina i ona odavde lagano otiče ka Paraćinu gde se uliva u Veliku Moravu.
Govoriti o Crnici a ne pomenuti njenu najveću i najatraktivniju pritoku Grzu bilo bi nepravedno. Izvorište Grze je udaljeno nekoliko kilometara od izvora Crnice ali ova reka je krenula na jug. Najlepši deo reke je baš njen izvor. Voda izbija u jakom mlazu i prevaljuje se preko kamenja pokrivenog mahovinom. Sudeći po toj mahovini, izvor je nekad bio mnogo izdašniji. Najveći deo voda Grze je kaptiran i odveden do Paraćina pa je zato nekad moćni izvor malaksao. Kod izvora se nalaze dva veštačka jezera i zanimljiv planinarski dom koji je sada malo zapušten. Prostrana dolina od izvora Grze, pa do njenog skretanja kod Čestobrodice je dekorisana mnogobrojnim vikendicama. Kod Čestobrodice Grza skreće levo i probija se kroz uzanu klisuru ka Paraćinu.
Bilo bi šteta sa tog mesta ne skrenuti malo desno, putem ka Zaječaru. Na izlasku iz klisure se ukazuje veličanstvena srpska piramida – planina Rtanj. Na izrazitom vrhu koji se sa pravom zove Šiljak (1560m) se do kasnog proleća zadržava sneg. Planina je poznata po lekovitim travama me|u kojima se izdvaja rtanjski čaj. Ispod Rtnja, sa leve strane puta je naselje Krivi Vir. Iz njega je svojevremeno krenula Timočka buna. Na kraju naselja iz duboke pećine izvire Crni Timok. Nepregledne livade izme|u Kučajskih planina i Rtnja na kojima ovce psu aromatično bilje su razlog da je krivovirski sir uvek bio na ceni kod gurmana.
Vratimo se reci Grzi koja na svom putu ka Crnici stigla do mesta Izvor. Tu se nalazi čuveni manastir Sveta Petka Izvorska koju je podigao kralj Milutin 1285. godine. Kneginja Milica je dala celo svoje imanje sultanu Bajazitu da joj dozvoli da 1398. godine prenese mošti Svete Petke iz Vidina u ovaj manastir. Pored manastira se nalazi neobično jak izvor po kome je mesto i dobilo ime. Nešto niže, na padinama planine Babe, iznad sela Lešje nalazi se manastirska crkva posvećena Bogorodici. Ovu crkvu je podigao župan Vukosav, gospodar Petrusa. Pored crkve se nalazi kula Orlovića Pavla koja je čuvala ulaz sa Čestobrodice u Pomoravlje. Tu su i tri čuvena izvora na koje je dolazila i kraljica Natalija. U manastirskom dvorištu se nalaze i dva kultna stabla. Jedan grab neodoljivo podseća na Bogorodicu sa Isusom a u blizini je i vrba iz koje raste dud! Veruje se da je napitak od lišća ovog duda dobar za nerotkinje. Lokalni momci kažu u šali da bi mlada koja popije taj napitak trebalo da prenoći u obližnjem motelu Dorotej i da bi onda učinak bio siguran. Pored motela Dorotej, sa druge strane brda Ilijinica, se nalazi neobičan izvor sumporovite vode koja je prirodno gazirana i meštani je zovu Vatrena voda. Kažu da je dobra za stomačne tegobe a ima još nekih učinaka koji bi se dobro uklopili sa lišćem onog duda. Nekoliko kilometara dalje, Grza se sa svim ovim neobičnim vodama uliva u Crnicu i završava ovu priču.
Autor: Dragan Bosnić
