Pitoreskni grad okružen vinogradima, smešten na severoistočnim obroncima Fruške gore, uz Dunav, više od dva stoleća bio je središte duhovnog, političkog i kulturnog života srpskog naroda u Austrougarskoj.
Ovde je 1699. godine potpisan Karlovački mir, čuven i po tome što se prvi put u istoriji diplomatije desilo da pregovarači, poput vitezova kralja Artura, sednu za okrugli sto. Uz to, za svaku od strana otvoren je po jedan ulaz, da bi bili ravnopravni. Tu je danas poznata Kapela mira.Crkveni tornjevi se ovde propinju da nadvise Frušku Goru a zvona zvone kao u Firenci.
Grad ima i svoju legendu namenjenu svim turistima i posetiocima koji doplove Dunavom (1.244 km) ili se dovezu putem, koja kaže da će se onaj ko se, osim vinom iz brojnih vinskih podruma ucrtanih na kartu "Puteva vina Sremskih Karlovaca i Fruške Gore", napoji i vodom sa Česme četiri lava u srcu grada, sigurno vratiti u Karlovce i tu - venčati. Godine nisu važne.
Ovaj gradić, muzej pod vedrim nebom, sav je satkan od dragulja istorije, ali mnogi dolaze i zbog "radosti vina", ponajvećma krajem septembra ili početkom oktobra, kad se ovde, u vreme berbe, organizuje veliki grožđenbal. Fina karlovačka vina su još od 18. veka slata na bečki dvor, posebno "ausbruh", "ciparsko vino", "bermet kapljaš" i običan "bermet". Ona se i danas spravljaju u specijalizovanim podrumima i u vrlo ograničenim količinama.
