Beogradski zoološki vrt nalazi se u neposrednoj blizini nekoliko beogradskih najvećih znamenitosti i čini svojevrsnu celinu sa njima. To su čitava oblast Kalemegdana i Knez Mihajlova ulica koja vodi do istog. Cena ulaza je izuzetno pristupačna i nudi vremenski neograničen – do zatvaranja, naravno – pristup više od 2000 životinja koje tu žive i predstavljaju oko 300 vrsta. Zoološki vrt održava visoke standarde i sve životinje su dobro zbrinute. Takođe neguje i jedan broj ranjivih, ugroženih i critično ugroženih vrsta.
Beogradski zoološki vrt je nastao 1936. godine. Osnovao ga je tadašnji gradonačelnik, industrijalac, gospodin Vlada Ilić (I). Svečano je otvoren na Petrovdan – 12. jula.
Prvi stanovnici vrta su bili: lavovi, leopardi, beli i mrki medvedi, vukovi, makaki i mangabej majmuni, antilope, bivoli, zebui, mufloni, jeleni, srne, rode, ždralovi, paunovi, fazani, sove, pelikani i papagaji.
Ubrzo po otvaranju Beogradski zoološki vrt je postao jedno od najomiljenijih mesta na koje su Beograđani dolazili. Više puta je ugostio i članove kraljevske porodice Karađorđević. Kraljica Marija je sa kraljevićima Tomislavom i Andrejom vreme namenjeno razonodi često provodila upravo u Vrtu, a mladi kralj Petar Drugi se prilikom poseta redovno interesovao za dalje planove i izgradnju.
Kada je formiran, Zoološki vrt je zauzimao prostor nešto veći od tri i po hektara, da bi, vrlo brzo, bio proširen na sedam, a zatim, izgradnjom restorana „Kalemegdanska terasa“ i pripajanjem jednog dela Donjeg grada, čak na nešto više od četrnaest hektara, i na toj površini je dočekao i Drugi svetski rat. Međutim, tokom Drugog svetskog rata Vrt je dva puta bombardovan: najpre 1941. od strane nemačkih fašista, a zatim i saveznika, 1944. godine. Skoro ceo životinjski fond je uništen. Zbog razaranja i drastično smanjenog broja eksponata, površina Vrta se posle rata, nažalost, svela na oko sedam hektara, koliko i danas zauzima.
Po kazivanju Dane Savković-Gligorić, čiji je otac, Miodrag Savković, bio direktor Vrta u to vreme, prilikom bombardovanja 1941. stanari okolnih zgrada naivno su poverovali da Vrt neće biti meta bombardera, pa su listom pohrlili da u njemu nađu utočište. Ali, bombe su nekontrolisano padale, pa je u Vrtu, naročito u pećini u kojoj su danas skloništa za zebre i antilope, izginulo mnogo ljudi. Svojim očima je videla i kako mnoge životinje, pogođene bombama, lete u vazduh. Posebno joj se u pamćenje urezala slika slona raznetog na komade. Mnoge životinje su tada pobegle iz razrušenih kaveza, a one koje su predstavljale opasnost po okolinu, morale su biti poubijane da bi se sprečila veća tragedija. Među retkim koje su preostale nalazili su se nilski konj Buca i aligator Muja.
Skoro sve životinje u zoo vrtu aktivne su i tokom zime.Osetljive vrste, kao što su tropske ptice i gmizavci, i sve koje potiču iz toplijih krajeva planete imaju svoje zimovnike. Unutra stalno radi grejanje, jer bi niske temperature ozbiljno ugrozile zdravlje životinja. Majmuni celu zimu provode unutra. Da bi izašli napolje, moraće da sačekaju da temperatura poraste bar do 20 stepeni.
Ove godine prve bebe u Beogradskom ZOO vrtu su mladunci patuljaste koze koji su osvojili srca posetilaca, posebno najmladjih.
Beogradski zoološki vrt radi svih 365 dana u godini.
U zimskom periodu blagajna je otvorena od 08.00 do 17.00
