Zahvaljujući novoj mobilnoj aplikaciji "Putevima zmajeva kroz Golubac", ljubitelji putovanja, istorije i kulture mogu saznati nešto više o ovoj znamenitosti.

Kako je prokleta Jerina gradila Golubački grad, kako izgleda zmaj sa Dunava, zašto je opasno nagaziti na "vilino kolo", kako suđenice određuju ljudsku sudbinu, zašto se u selu Požeženo mnogi još uvek živo sećaju priča o vampiru Malom Miki, a plaše todorovaca i Todorove nedelje, posetioci Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka saznaće 18. marta.

U susret Svetskom danu pripovedanja, 20. martu, u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka 18. marta biće predstavljena mobilna aplikacija "Putevima zmajeva kroz Golubac" - prva koja predstavlja predanja, vekovima prenošena s kolena na koleno, kao vrednu nematerijalnu baštinu Srbije.

Aplikacija sadrži kratke video zapise drevnih priča i legendi o zmajevima, vilama, todorovcima, vampirima, nastanku tvrđave Golubački grad, koje pričaju stariji ljudi iz golubačkih sela.

Posetioci promocije imaće jedinstvenu priliku da pogledaju duže verzije ovih narodnih predanja, koje su uvod u budući dokumentarni film, kao i da uživo čuju pripovedanje baka Dragice Popić, proglašene za najboljeg pripovedača konkursa za prikupljanje priča i legendi severoistočne Srbije.

Malo ljudi zna koje su to najstarije priče ili legende iz severoistočne Srbije koje se već decenijama ili vekovima prenose s kolena na koleno.

Narodna biblioteka "Veljko Dugošević" u Golupcu i Klaster puteva kulture pozvali su prošlog leta sve zainteresovane da im pomognu u prikupljanju najboljih predanja severoistočne Srbije.

Stiglo je skoro 20 zapisa, što je izuzetan uspeh budući da su mnogi ljudi u Srbiji na pričanje drevnih predanja davno zaboravili, kažu predstavnici Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka.

Stručna komisija je izvršila preliminarni izbor autentičnih zapisa, obišla neke od pripovedača i sve to je rezultiralo jedinstvenom mobilnom aplikacijom "Putevima zmajeva kroz Golubac".

Kulturno turistička ruta "Putevima zmajeva kroz Srbiju" pokrenuta je zahvaljujući istraživanju Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, kroz koje su mapirani potencijali za razvoj kulturnog turizma.

Sve to je motivisalo više od 40 institucija kulture, turističkih organizacija, privrednika, čak šest fakulteta da osnuju Klaster puteva kulture.

Nadovezujući se na istraživanja Zavoda, Klaster razvija ovaj i slične projekte kao specifične kulturno-turističke proizvode.