fbpx

Šumska trepteljka, raspevana ptičica sa Rtnja

Šumska trepteljka, raspevana ptičica sa Rtnja

Rtanj, kao tipično planinsko stanište, karakteriše i prisustvo velikog broja vrsta ptica. Za sada je evidentirano 89 vrsta, što sigurno nije njihov konačan broj, a gotovo polovina evidentiranih vrsta (45%) zaštićeno je Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti, dok su 93% (83 vrste) gnezdarice. Najviše delove Rtnja (Šiljak, Preslo) karakterišu ptice visokoplaninskih stena, litica i kamenjara. Za ovakav biotop karakteristične su retke vrste ptica, medju kojima je i šumska trepteljka.

Izgledom je slicna šumskoj ševi samo što je izrazito vitkije gradje i dužeg repa. Ova ptica je veličine kao vrabac. Boja ptice je gore smedja sa crnim oznakama na belom stomaku sa grudima nagruvenim ispod. Može se razlikovati od nesto manjih livadskih treptaljki na osnovu većeg kontrasta izmedju nagruvenih grudi i belog stomaka i veceg kljuna. Ima jos jedan naziv, popularno je zovu šumski kanarinac. Veličine je oko 15 cm. Zajednička osobina kod svih trepteljki im je vitko i izduženo telo, mala zaobljena glava sa kratkom šijom, tanak šiljast kljun blago zaobljen. Pliske i šumske pliske su zdepaste na zemlji, a više uspravne kada sede na grani. Kod trepteljki i zlatnih trepteljki držanje je manje zdepasto. Ptice brzo trče po zemlji, pri tome karakteristično njišu repom gore-dole. Let im je valovit.

I samo naziv govori da, ukoliko se krećete šumom, možete je primetiti. Budući da se klone ljudi mogu da se čuju po njihovom izrazitom oglašavanju. Ipak, moguće je videti ih često u šumama smrke, gde se uglavnom gnezde. Takođe mogu da se čuju na visokim mestima, na vrhovima visokog drveća, u toku svadbenog leta ili u toku udvaranja, kad se obrušava, izvodeći svoje vratolomije. Ali ipak su mnogo poznatiji slučajevi da gnezda naprave blizu vrha drveta da bi bila nepristupačnija.

Hrani se insektima i malim beskičmenjacima, a u jesen i šumskim plodovima. Često lovi u letu ili hranu nalazi u kori drveta ili negde u krošnji.Šumska trepteljka češće nastanjuje krošnje drveća od svojih rodjaka. Najčesce se može videti po rubovima četinarskih šuma ili listopadno-četinarskih, razredjenim četinarima, na prelazima prema planinskim pašnjacima i po ivicama većih proplanaka na prelazu u bukove ili druge "vlažnije" listopadne šume. Često se nalaze u degradiranim šumama, ostacima i šibljacima. Gnezda smeštaju ili na tlu ili na niskom žbunu koji se nalazi na ivici proplanka.

trepeljka 1

Podeli ovu vest

20/11/2024 0 comment

Gornjačka klisura je prirodna lepota koju je izrezbarila reka Mlava prodirući kroz Homoljske planine. Predstavlja i jedini prolaz kroz planinski ...

29/09/2024 0 comment

Istorija svakog iole pristojnog mesta umnogome se ljuljuška na brojnim legendama. Tako je i sa ovim mestom ušuškanim na obroncima Goča i u dolinama ...

19/11/2024 0 comment

Selo Rudno je prekrasno majusno selo i prirodna lepotica centralne Srbije, na nadmorskoj visini od 1100 metara, smeštena na 15 km dugoj planini ...

16/12/2024 0 comment

Ova impozantna ptica, suri orao, je primerak koji će zadiviti svakoga svojom pojavom. Veličina odraslih surih orlova može biti različita. Jedinke ...

16/12/2024 0 comment

Planina Tara, jedna od najlepših u Srbiji, smeštena jeu zapadnom delu naše zemlje, u blizini Bajine Bašte i iznad Perućačkog jezera na reci Drini. Na ...

18/12/2024 0 comment

„Nova perspektiva Zlatibora“ podrazumeva novi pogled na celokupnu turističku ponudu, baš kao što i gondola, kao nosilac novog koncepta turizma, pruža ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti