Na Zlatiboru svako može da nađe stazu za sebe – poručuju iz Planinarskog kluba Tornik

Svetlana Blagojević: ”Na samo dva kilometra od centra Zlatibora ste u predivnoj prirodi, potpuno sami, ako tako želite”
Petar Vesović: ”Ceo život mi nije dovoljan da istražim svaki kutak Zlatibora”
Marko DŽambasović: ”Zlatibor ima lagane staze prilagođene svim uzrastima, ali i zahtevne koje su izazov za planinare”

Za ljubitelje prirode i pešačenja, Zlatibor je raj jer ima mnogo staza različite težine, pa svi gosti najposećenije srpske planine mogu pronaći onu koja odgovara njihovim potrebama, poručuju članovi Planinarskog kluba Tornik. Oni u promo filmu koji predstavlja Turistička organizacija Zlatibor, predlažu tri od mnoštva atraktivnih i uređenih pešačkih staza. Zajedničko svim stazama je da se na samo dva kilometra od centra pruža netaknuta priroda u kojoj posetioci mogu uživati u miru, lekovitom vazduhu i prelepim pejzažima.

Staza Centar - Spomenik – Čuker: Netaknuta priroda nadomak centra

 Svetlana Blagojević nas vodi na najpoznatiju stazu do Spomenika na Šumatnom brdu. Gotovo da nema posetioca Zlatibora, od najmlađeg do najstarijeg, koji ovde nije bio.
- Staza je mnogo lepa, a nije zahtevna, pa je odlična za sve generacije. Spomenik se nalazi na 1082 metra nadmorske visine, podignut je streljanim partizanskim ranjenicima 1941. godine. Visok je 4,8 metara, a postavljen je tako da se vidi iz svih delova Zlatibora – priča naš vodič.

Najveći broj posetilaca se posle ”osvajanja” Šumatnog brda vraća u centar, ali Blagojevićeva preporučuje nastavak pešačenja ka Čukeru, delu planinskog venca Čigota. Kako kaže, sve više turista poslednjih godina otkriva tu stazu tokom koje se uživa u prelepim pejzažima. A vazduh je takav da se čovek preporodi.

- Zlatibor je vazdušna banja jer se tu spajaju primorska i planinska klima i nastaje ruža vetrova. Ima dosta joda i jona u vazduhu što je jako dobro za štitnu žlezdu, nervni sistem i crvena krvna zrnca. Kada još hodate i šetate po Zlatiboru, regenerišete organizam i osećate se fantastično – ističe Blagojevićeva.
Posle tri časa laganog hoda iz centra i oko pet pređenih kilometara, stiže se na vrh Čuker koji se nalazi na 1359 m. Pogled puca na Ribničko jezero, Taru, Gradinu, Ovčar i Kablar. Tu je i Murtenica koja, otkriva naša sagovornica, važi za Amazon Zlatibora jer i dalje ima mesta gde ljudska noga nije kročila. Lepota predela posetioce ostavlja bez daha, a Blagojevićeva podseća da je tako u kom god pravcu da krenete. Jer, kako kaže, teritorija opštine Čajetina se prostire na 647 kilometara kvadratnih, a samo 1,4 odsto je pod građevinskim objektima.
- Zlatibor je idealna destinacija jer nudi toliko toga i za one koji vole centar i urbano, ali i za one koji vole prirodu. Na samo dva km od centra Zlatibora ste u predivnoj prirodi, potpuno sami, ako tako želite. Svaki trenutak koji provedete na svežem vazduhu biće pravo uživanje i zadovoljstvo. Zato dođite, upoznajte Zlatibor i uživajte na potpuno drugačiji način – poručuje Svetlana Blagojević.

Kružna staza na Torniku: Nezaboravni pogled sa najvišeg vrha

 Petar Vesović nam pokazuje kružnu stazu na Torniku dužine oko 16 kilometara. Oko sat i po lagane šetnje potrebno je da bi se stiglo iz podnožja do najvišeg vrha Tornika na visini od 1496 metara. Staza je obeležena, a ko se umori, može se odmoriti na klupama i čitati zanimljivosti o Zlatiboru na postavljenim edukativnim tablama. Vesović poziva sve koji žele da istraže Zlatibor da se obrate lokalnim vodičima, a ako žele sami da otkrivaju najlepšu srpsku planinu, da se prvo dobro informišu o stazama, njihovoj dužini, nadmorskoj visini i važnim karakteristikama.

 Pre polaska na stazu, pripremite se snagom volje i opremom. Potrebne su vam planinarske cipele, ranac koji sadrži vodu, hranu, zaštitu od sunca, presvlaku, kabanicu za slučaj kiše. Na samoj stazi pratite markacije i ostalu planinarsku signalizaciju koja je vrlo jednostavna za korišćenje. To je važno kako biste u svakom trenutku znali gde se nalazite i kako da vaše planinarenje bezbedno završite – naglašava Vesović.

Objašnjava nam vodič usput razliku između belog i crnog bora, priča kada sazrevaju borovnice, a kada jagode, upozorava koje životinje možemo da vidimo.
- Ima veverica, srna, divljih svinja. Kažu da ima i medveda, ali ja još nisam imao priliku da ga sretnem - šeretski će Petar.

Posle sat i po hodanja iz podnožja Tornika, stiže se do vrha. Vesović pokazuje Jablanicu, Stublo, Dobroselicu, Durmitor, Taru. Vidi se čak i Avala kad je lepo vreme.
- Koliko god puta da vidim ove predele, svaki put me iznenade. Ne znam da li su lepši u sumrak, u svitanje, leti ili zimi. Ostaje vam samo da gledate i upijate ovu lepotu. Divlji i pitom, takav je naš Zlatibor - zaključuje Vesović.

Dalje staza ide ka Ravnom Torniku, pa se spušta na polaznu tačku sa koje smo i krenuli. Naš vodič otkriva da je to, ipak, samo delić Zlatibora.
- Na Zlatiboru imate šta god poželite: i potoke, i pašnjake, i livade, i ozbiljne vrhove. Ali, da znate, nikad ga nećete potpuno otkriti. Pešačim po ovim stazama otkad znam za sebe, ali ceo život nije mi dovoljan da obiđem svaki kutak Zlatibora – jasan je Petar Vesović.

Kružna staza Semegnjevo – Jablanica - Semegnjevo: Lepota koja ostavlja bez daha

 Predsednik planinarskog kluba Tornik i planinarski vodič Marko DŽambasović vodi nas kružnom stazom dužine oko 24 kilometara, koja se prostire preko sela Semegnjevo i Jablanica i koju nije preporučljivo obilaziti bez vodiča. Dok prolazimo pored stoletnih borova i slušamo huk vode skrivenog vodopada Skakavac, vodič nam otkriva da ove godine slave 90 godina planinarstva na Zlatiboru.

- Pored laganih staza, Zlatibor nudi i teže i zahtevnije koje su izazov za planinare. Kanjon Crnog Rzava i kanjon reke Uvac imaju ozbiljne staze koje mogu da budu čak i polualpinističke. Naša današnja staza nije toliko tehnički zahtevna, sve su šume i proplanci, zatalasana brda, ali je kondiciono zahtevna jer treba preći 24 kilometra – kaže DŽambasović.
Staza vodi preko vrhova Lupoglav, Lisičina, pa se zatim spušta ka Jablanici, Crnom Rzavu i izvoru lekovite vode u Ribnici za koju meštani kažu da je dobra za vid i pritisak. Sve vreme prolazi se kroz predele netaknute prirode.

- Ovo su delovi Zlatibora poznati mahom meštanima koji žive u blizini. Viđamo u poslednje vreme i avanturiste, uglavnom strance koji imaju želju da upoznaju okolinu. Eto, možda će sada i naši ljudi poželeti da otkriju neistražene delove Zlatibora koji su toliko lepi da se svaki napor zaboravi – kaže Marko.
Ipak, ko nije u dobroj formi potrebnoj za savladavanje 24 km, može izabrati neku drugu, lakšu stazu. A takvih je na Zlatiboru toliko da ih je teško i pobrojati.
- Dođite na Zlatibor jer ovde svako može pronaći stazu za sebe – poručuje Marko DŽambasović.