Planinski vodič predlaže najbolje staze na Zlatiboru i otkriva odakle se pružaju najlepši pogledi
Boro Piščević: “Svaka planina me oduševi na svoj način, ali Zlatibor je ispred drugih jer ima sve - i lagane i naporne staze, i preraste i pećine, i klisure i vidikovce”
Ima nešto u zlatiborskom vazduhu – reći će svi posle boravka na najpoznatijoj srpskoj planini na kojoj se diše punim plućima. To “nešto” je sklop nadmorske visine, borova, “ruže vetrova”, aromatične vegetacije. Šetnja je omiljena aktivnost gostiju popularnog planinskog centra, a u izboru staza sada im može pomoći i video epizoda “Zlatibor za pešake” koju je, u okviru kampanje “Tvoj Zlatibor”, pripremila Turistička organizacija Zlatibor.
Biće to slatke muke jer, kako primećuje planinski vodič Boro Piščević, u kom god smeru krenuli, Zlatibor vas mami da ga istražite. Pešačio je Boro po celom regionu, od Mostara do Crne Gore, upoznao Srbiju uzduž i popreko i shvatio zašto je Zlatibor poseban.
- Svaka planina me oduševi na svoj način, ali Zlatibor je dva-tri koplja ispred drugih zato što pruža svakom ono što želi. Ima pregršt laganih staza, ali ko hoće da se umori, može da izabere naporniju turu. Neki ljudi zamišljaju da je Zlatibor samo deo oko jezera i oduševe se kad shvate da nadomak centra postoji iskonski, pravi Zlatibor. Ne zaboravite da je Zlatibor 30 kilometara duga i 15 kilometara široka planina. Ima i preraste, i pećine, i klisure, i vidikovce, o pašnjacima da ne govorim – oduševljeno priča Boro.
Početnici mogu do Spomenika, iskusniji do Čukera
Kao zaljubljenik u prirodu, ovaj bivši pilot i profesor ističe da je pandemija koronavirusa koja je zaustavila čitav svet, donela i jednu dobru stvar.
- Najkorisnija stvar koja nam se desila zbog korone je da smo shvatili kako prelepu Srbiju imamo. Probudila se u nama iskonska potreba za prirodom. Svojevremeno sam vodio turu u kojoj turiste, dok pešačimo, učim koje su pečurke jestive, koja je travka za šta dobra. Da vi samo vidite tu sreću kad čovek sam ubere travku. Tako i sada, sve češće viđam ljude kako šetaju, istražuju, žele da osete prirodu, da joj budu blizu – primećuje Boro.
Priroda je Zlatiboru nesebično podarila uslove zbog kojih ovaj turistički centar ponosno nosi epitet vazdušne banje duže od 125 godina. Posetioci samo treba da izaberu neku od velikog broja markiranih staza. Omiljena među turistima i meštanima je staza do Spomenika na Šumatnom brdu. Duža, ali ne naročito zahtevna staza vodi do Obadovog brda, gde je moguć i predah u uređenom vidikovcu. Iskusniji rekreativci upuštaju se u osvajanje vrhova – Gradine, Crnog vrha, Čukera, Tornika. Koju god stazu izabrali, jedno je zagarantovano – uživanje u bajkovitim pejzažima, nepreglednim pašnjacima, romantičnim zalascima sunca.
- Jedan od najlepših vidikovaca za mene je Gradina, ali ne mogu da ne pomenem pogled koji “puca” sa Tornika ili sa Vijogora, iznad Semegnjeva. Vijogor je četvrti zlatiborski vrh po visini, ali prvi po lepoti. Šumovit je i pruža nestvaran pogled prema Bosni i drugim krajevima. Meni najdraža staza je izlazak na Tornik preko Tokovića kolibe, može iz centra, a može i prevozom do Ribnice, pa onda peške – otkriva Piščević.
Izazov za najizdržljivije
Nadaleko je poznat uticaj Zlatibora na poboljšanje krvne slike. Vazduh koji se udiše na idealnih 1000 metara nadmorske visine pun je kiseonika, a šetnja zlatiborskim stazama može da poveća broj crvenih krvnih zrnaca i do dva miliona. Za one koji nisu u kondiciji, naš sagovornik predlaže lakše ture tokom kojih se prelazi oko 5 kilometara.
- Jedna lepa staza za turiste vodi preko pozicije budućeg aerodroma do kupališta Trčinoga i Kod Komša. Turisti na nju jako lepo reaguju jer ih po završetku pešačenja očekuje uživanje u kupanju. Druga, koja se može praktikovati u svim godišnjim dobima, jeste kružna staza od Turističke organizacije Zlatibor, preko Čolovića brda, do Gradine. Odatle se obroncima Crnog vrha ide ka Spomeniku i zatim spušta ka centru. Prelazi se 11 kilometara što nije neka velika kilometraža, vi i po gradu, dok obavljate razne poslove, pređete dosta, ali ova staza je ipak za malo spremnije, jer ima i uspona. Zato je dobro praviti češće odmore i prilagoditi tempo kondiciji grupe. Sa laganim zadržavanjima, ova tura se može preći za 4 sata – priča Boro.
U toku pešačenja, uživa se u mirisu aromatičnog bilja, pogledu na zlatne pašnjake i stoletne borove, a lepotu predela upotpunjuju ovce, krave i konji. Srećom, zmija gotovo da nema.
- Jako malo zmija ima na Zlatiboru. Ko se plaši, može da nabavi planinarske štapove jer imaju metalne vrhove, čije kuckanje iritira zmije. Štapovi su odlični i za kičmu i kolena jer smanjuju opterećenje za 25-30 odsto, a dobija se i na stabilnosti – savetuje vodič.
A kad se stekne kondicija, sa štapovima ili bez njih, sledi zlatiborski izazov za najizdržljivije. Jedna tura, duga 28 kilometara, ide do Mokre Gore, druga vodi od sela Jablanica, preko Stubla i manastira Uvac do Pribojske banje. Prizori pored kojih se prolazi su kao iz bajke, ali, neophodan je oprez, jer kako upozorava naš sagovornik, u ovaj poduhvat mogu da se upuste samo veoma iskusni planinari.
Epizodu "Zlatibor za pešake" možete preuzeti na sledećem linku:
