Beljanica bi ostala neupadljiv krečnjački masiv da je voda i vreme nisu uobličili i pretvorili u predeo neobične lepote. Talasi Resave su usekli duboku klisuru između Beljanice i Kučajskih planina, kiše su izbrazdale vršne stene, snažna vrela koja izbijaju iz kamena su napravila neobične vodopade, a vodene kapi su neverovatnom strpljivošću i filigranskom preciznošću stvorile čudesni nakit u tami mnogobrojnih pećina.
Bujna vegetacija i slaba naseljenost pružaju sigurno utočište brojnim životinjskim vrstama. U lovištu ima divljih svinja, jelena, srna, divljih mačaka, zečeva, fazana, prepelica... U Resavi se kriju pastrmke, krkuše, klenovi i beovice.
Polazna tačka za obilazak Beljanice je planinska kuća "Suvaja" u selu Lisine, na 376 m nadmorske visine. Selo Lisine se nalazi u proširenom delu kanjona Resave, što mu daje vrlo atraktivan izgled. Ispod planinskog visa Sokolica, iz kamena izvire snažno Veliko vrelo, koje posle par stotina metara pravi atraktivan vodopad. Voda koja se obrušava je vremenom napravila veliko udubljenje na kraškoj podlozi, i predstavlja najviši pojedinačni vodopad u Srbiji.
Rečke, se nalazi na severnoj strani planine Beljanice na nadmorskoj visini od 950m. Po dolini teku dve rečice, od kojih veća ponire u jednom od najdubljih ponora u Srbiji (Ivkov ponor - 156m).
Zbog izuzetne lepote vrelo, rečntok i vodopad su zašićeni kao park prirode. Par stotina metara dalje ova bezimena rečica uliva se u Rasinu.
Od planinske kuće vodi staza ka vrhu Beljanice. Uspon je na početku blag i staza prolazi kroz voćnjake i preko livada. Pored jedne planinske kolibe nailazi se na zanimljiv izvor; voda se skuplja u udubljenju stene i zahvata se i pije šupljom tikvom. Kod izvora prestaje zona pašnjaka i počinju bukove šume. Nagib se stalno povećava i uspon postaje izuzetno naporan, pa samo retki primećuju prijatnu stazu, "tapaciranu" suvim lišćem.
Ogromna bukova stabla prave gustu hladovinu, koja olakšava naporno pešačenje. Izlaskom iz šume prestaje i uspon. Pred nama se ukazuje lepa travnata visoravan, prošarana mnogobrojnim krečnjackim stenama. šetnja ivicom visoravni pruža mogućnost detaljnog razgledanja klisure reke Resave, koja je na površini od 10.000 ha proglašena za park prirode.
Silazak je sličan usponu - izuzetno strm. Posebno je zanimljiva leva pritoka Resave, Kločanica, koja ponire u uzanom kanjonu Suvaja. I ovaj kanjon proglašen je za park prirode.
Resava izvire na Kučajskim planinama, na visini od 1100 m. Posle 65 km toka uliva se u Veliku Moravu. U gornjem toku Resave je prašuma, rezervat Vitanovaca. Na zaštićenom području od oko 38 ha rastu ogromna bukova stabla. Kanjonski deo Resave dug je 25 km. Na svom toku, pored manastira Manasija, Despotovca i Svilajnca, to je mirna reka koja teže kroz široku kotlinu.
Busovata se nalazi na 1020 m nadmorske visine u severozapadnom delu Beljanice. Kroz krašku uvalu teče reka koja je duboko usečena u sedimentne naslage.
Beljanica i susedne Kučajske planine obiluju pećinama. Od oko 150 pećina desetak je proučeno, a samo Resavska pećna dostupna je posetiocima. Pravi naziv ove pećne je Divljakovača pećna, jer se nalazi na obodu istoimenog polja, koje deluje izuzetno pitomo i prijatno. Pećina je duga 2830 m, ali je za posetu uređeno samo 800 m. Ipak, ljubiteljima pećinskog nakita potreban je bar jedan sat za obilazak "Koncertne" i ostalih dvorana ove retko lepe pećine.
