Veliki tetreb je krupna ptica iz porodice koka, živi u četinarskim šumama planinskih oblasti. Uništavanje šumskih staništa i uznemiravanje ove ptice, dovelo je do drastičnog smanjenja njene brojnosti.

Danas je u Srbiji populacija velikog tetreba procenjena na 70 do 85 parova. Od toga, u središnjoj Srbiji živi 10 do 15 parova, dok se ostatak populacije nalazi u južnoj Srbiji, na Kosovu i Metohiji. Iz ovih razloga, veliki tetreb je zakonom strogo zaštićen kao prirodna retkost Srbije. Posebno stanište u Srbiji je na Mokroj Gori nekoliko parova ove ugrožene vrste naseljava visoke šume crnog bora sa crnjušom na serpentinitima Jelovca i Šišatovca.

Mužijaci su lepši, znatno jači i kočoperniji od koka. imaju lepše perije. Oko očiju ih krasi izrazito crvena mesnata ruža,koja se proteže u obliku polumeseca. Rep velikog tetreba je poseban ukras njegovog tela,koji se veoma lepo prikazuje u svadbenim igrama. Hranu tetreba sečinjavaju uglavnom semenke crnogoričkog i beloboričkog drveća, njihovi pupoljci i lišče. Jede i žitarice ako do njih dođe. Voli i životinjsku hranu. Larve,puževe,gusenice,crve. Neštedi ni jagode, maline,kupine. Ne pričinjava skoro nikakvu štetu..Parenje tetreba je posebna draž. Tada se mužijaci bezpošteno bore za osvajanje ženki. u periodu parenja mužijak u praskozorje,počinje sa svojim brušenjem, pevanjem. U dugim pevanjima tetreb ne vidi i nečuje. Smatra se da iz ljubavnog zanosa dolazo do anatomskih promena- zatvaranja ušnih duplji i očnih kapaka. Pritom tetreb ispruži vrat i pomera ga uvis i na dole. To dugo pevanje, bolje rečeno brušenje, ovladano zanosom, lovci zloupotrebljavaju i, trčeći, približavaju se tetrebu.