fbpx

Kopaonički dnevni leptiri, prirodna atrakcija

Kopaonički dnevni leptiri, prirodna atrakcija

Kopaoničko faunističko bogatstvo je uslovljeno centralnim položajem Kopaonika na Balkanskom poluostrvu, razuđenošću reljefa i bogatstvom flore, vegetacije i staništa. Ovi preduslovi, u kombinaciji sa dugim geloško istorijskim periodom razvoja i malim uticajem glacijacije, uslovili su prisustvo 138 vrsta dnevnih leptira. Kopaonik spada medju najbogatije planine Balkanskog polustrva sa ovom grupom insekata.

Balkansko poluostrvo ima 290 vrsta dnevnih leptira tako da 138 vrsta Kopaonika čini 47,5 % ukupne faune Balkanskog poluostrva. Za Srbiju je poznato da ima 194 vrste u svojoj fauni, tako da kopaoničke vrste čine 71% od tog broja.

Na Kopaoniku je od posebnog značaja prisustvo specifičnih faunističkih elemenata. Vrste Coenonympha orientalis Rebel i Boloria titania Esper imaju svoje najistočnije rasprostranjenje upravo na Kopaoniku.

U toku terenskih istraživanja otkrivena je nova vrsta leptira za Srbiju na Kopaoniku. Zygaena augelicae je vrsta koji naseljava severne predele a Slovenija je, sve do njenog otkrića na Kopaoniku,označavana kao najjužnija tacka rasprostranjenja.

U zoni visokoplaninskih kamenjara, na otvorenim (oro)mediteranskim pašnjacima, stenovitim obroncima i jarugama srećemo i vrstu Colias caucasica Staudinger, koja je relikt pliocena, očuvana na refugijalnom staništu iznad pojasa smrčevih šuma.
Prisustvo vrste Phengaris (Maculinea) arion Linnaeus je od velikog značaja. Ova mirmekofilna vrsta ima interesantan životni ciklus: prvu polovinu života gusenice provode u cvastima biljnih vrsta Oruganum i Thymus a zatim ih u svoje mravinjake unose mravi vrsta Myrmica sabuleti i M. scabrinodis i do kompletiranja postembrionalnog razvoja gusenice se hrane larvama ovih mrava. Phengaris (Maculinea) arion Linnaeus je značajna indikatorska vrsta stanja prirodnih ekosistema pa je zato u celoj Evropi (European Environmental Agency, Butterfy Conservation Europe) predmet biološkog monitoringa.

Na evropskom nivou razmatranje Kopaonik u svojoj fauni poseduje 17 vrsta dnevnih leptira, označenih kao ciljne vrste: Z. polyxena, P. mnemosyne, P. apollo, C. caucasica, L. dispar, P. vicrama, S. orion, G. alexis, P(M). arion, M. alcon, P. eros, B. titania, N. vaualbum, E. aurinia, M. aurelia, C. orientalis i E. medusa.

Od evropskog značaja su i vrste dnevnih leptira obuhvaćene programom NATURA 2000: Lycaena dispar, Polyommatus eroides, Nymphalis vaualbum i Euphydryas aurinia. Ove vrste su stavljene pod zaštitu Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva.

leptir2

 

Podeli ovu vest

20/11/2024 0 comment

Gornjačka klisura je prirodna lepota koju je izrezbarila reka Mlava prodirući kroz Homoljske planine. Predstavlja i jedini prolaz kroz planinski ...

29/09/2024 0 comment

Istorija svakog iole pristojnog mesta umnogome se ljuljuška na brojnim legendama. Tako je i sa ovim mestom ušuškanim na obroncima Goča i u dolinama ...

19/11/2024 0 comment

Selo Rudno je prekrasno majusno selo i prirodna lepotica centralne Srbije, na nadmorskoj visini od 1100 metara, smeštena na 15 km dugoj planini ...

16/12/2024 0 comment

Ova impozantna ptica, suri orao, je primerak koji će zadiviti svakoga svojom pojavom. Veličina odraslih surih orlova može biti različita. Jedinke ...

16/12/2024 0 comment

Planina Tara, jedna od najlepših u Srbiji, smeštena jeu zapadnom delu naše zemlje, u blizini Bajine Bašte i iznad Perućačkog jezera na reci Drini. Na ...

18/12/2024 0 comment

„Nova perspektiva Zlatibora“ podrazumeva novi pogled na celokupnu turističku ponudu, baš kao što i gondola, kao nosilac novog koncepta turizma, pruža ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti