Žutoglava pliska je politipska vrsta sa vrlo širokim arealom rasprostranjenja. Tokom reproduktivnog perioda, može da se nađe na širokom području od Tibeta i Srednjeazijskih planina na jugu, Mandžurije na istoku, pa preko većeg dela Sibira, do Severnog ledenog okeana na severu i Belorusije na zapadu Areal rasprostranjenja obe podvrste od polovine 20. veka imao je tendenciju širenja ka zapadu i jugozapadu, ali su ta kretanja bila vrlo ograničena .
Ovom kolonizacijom su, pored veli-ke kompaktne populacije, nastale mnoge manje reproduktiv-ne grupe koje se gnezde na više izdvojenih lokacija u srednjoj Evropi i na Jermenskoj visoravni . Takođe, gnežđenje ove vrste je u nekoliko navrata beleženo u Švajcarskoj i jednom prilikom u Velikoj Britaniji Zimski period provodi u brdsko-planinskim područjima južne i jugoistočne Azije. Naseljava vlažne livade u umerenom pojasu i tundre na dalekom severu. Ukoliko su povoljna staništa, može se naći od nivoa mora, pa sve do 4600 m n. v. (na Tibetu). Prvi nalaz ove ove vrste u Srbiji potiče sa ribnjaka „Kapetanski rit“ kod Kanjiže. Dana 18. 4. 2014, na seobi, na ovom lokalitetu posmatran je prošlogodišnji mužjak (Hulo, 2015).U periodu od 21. do 24. 5. i od 17. do 20. 6. 2016, grupa istra-živača iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije obilazila je terene u granicama Predela izuzetnih odlika „Vlasina“ i pojedine okolne lokalitete u cilju prikupljanja podataka za izradu Atlasa ptica gnezdarica Evrope i Crvene knjige ptica Srbije. Prilikom obilaska terena korišćena je standardna metoda linijskog transekta (Bibby et al., 2000). Nalazi žutoglave pliske su, pored toga što su upisani u standarne formulare, a radi što preciznijeg beleženja teritorija, dodatno kartirani pomoću GPS uređaja.Predeo izuzetnih odlika „Vlasina“ predstavlja izdignuti srednje-planinski predeo u jugoistočnoj Srbiji, sa relativno širokim visin-skim rasponom. Prosečna nadmorska visina Vlasinskog platoa se kreće od 1.000 do 1.300 m. Raznovrsnost i specifičnost biotopa uslovljavaju visok stepen kako specijskog, tako i ekosistemskog diverziteta. Iako je fauna Vlasinskog jezera pod jakim antropoge-nim uticajem, tu se još uvek mogu naći elementi retkih i ugrože-nih taksona. Predeo Vlasine je jedan od retkih primera prostranih planinskih površi u silikatnim stenama koji su doveli do stvaranja Vlasinske tresave, tj. Vlasinskog blata. Tresetna akumulacija „Blato“ nastala pri ušću Simo-nove i Milovanske reke, najveća je obodna, priobalna akumulacija treseta sa debljinom tresetnih slojeva od 1 do 3,5 m. U ovom prilogu izneseni su opisi nalaza ove vrste na Vlasini, koji ukazuju na sasvim novi status ove vrste u Srbiji.
Beleženje žutoglave pliske na Vlasinskom jezeru u maju i junu 2016. vezano je za reproduktivni period. Tokom dva obilaska, zabe-ležene su četiri potencijalne i zauzete teritorije žutoglave pliske. Sve jedinke su zabeležene na vlažnim livadama lokaliteta „Blato“. Prilikom prvog obilaska u maju 2016. tačkama posmatrana su dva teritorijalna odrasla mužjaka Ptice su označavale svoju teritoriju kako pesmom, tako i progonom obližnjih mužjaka žute pliske Osim toga, nije bilo naznaka da je reč o gnezdećim pticama. Drugo posmatranje bilo je 24. 5. 2016, kada su na obilaženom prostoru, između tačaka na kojima su u prethodnom obilasku „Bla-ta“ mapirana dva odrasla mužjaka, na istoj tački zabeležene četiri jedinke: jedan odrasli, jedan proš-logodišnji mužjak i dve ženke. Jedna odrasla ženka je prilikom posmatranja pokazivala znake uznemirenosti, pa je tada pretpo-stavljeno da se možda posmatrač nalazi na teritoriji ove jedinke. Naime, ptica je letela oko određenog dela livade, ispuštajući alar-mne zvukove, da bi joj se nedugo zatim pridružio i opaženi odra-sli mužjak. Obilažen je isti transket kao i u maju, i tada je pronađen još jedan par u istočnom delu lokaliteta „Blato“ Mesto na kojem je posmatran uznemireni par u maju opet je obiđeno. Vrlo brzo po dolasku na lokaciju uočen je mužjak žutoglave pliske, koji je terao sa svoje teritorije mužjake žute pliske, uznemirene prisustvom posmatrača. Nedugo zatim pojavila se i ženka žutoglave pliske. Par je bio izrazito uznemiren kako se posmatrač približavao mestu za koje je verovao da je mesto Žutoglava pliska . Kada su ptice prišle dovoljno bli-zu posmatraču, primećeno je da ženka u kljunu nosi insekte (Slika 4). Ovakvo ponašanje može se smatrati jasnim dokazom gnežđenja.
Autor: Ivan Medenica
Institute for Nature Conservation of Serbia
