Vlasina, prirodno blago Srbije, je predeo izuzetnih odlika, sa netaknutom prirodom, po mnogo čemu izuzetnom, gde je nastanjen raznoliki životinjski svet, a medju retkim i zaštićenim vrstama je i orao-mišar
Mišar naraste u dužinu od 50 do 56 santimetara. Raspon krila iznosi mu 120 do 125 santimetara. O njegovoj boji teško možemo reći nešto što bi imalo opštu vrednost, jer se ona tako menja da retko nalazimo dva potpuno jednako obojena primerka. Pojedini mišari su jednolično smeđastocrni, sa prugama po repu, drugi su smeđi na gornjem delu tela, grudima i nogama, a inače imaju na svetloj smeđastosivoj podlozi poprečne mrlje, treći su svetlosmeđi sa uzdužnim prugama osim na repu, neki su žućkastobeli sa tamnijim krilima i sa mrljama na grudima i na repnim perima, i tako dalje.
Područje rasprostranjenosti mišara ne prelazi mnogo granice Evrope.Za vreme seobe skupljaju se mišari u družine od dvadeset do sto komada, koji doduše zajedno lete u istom pravcu, ali nikako ne sačinjavaju jato već se raspodele po površini od nekoliko kvadratnih kilometara. Mišari lete polako i većinom prilično visoko, ali ipak nalaze uvek vremena da se po pola sata uzdižu u širokim krugovima. Vraćajući se kući po nekoliko dana zadržavaju se na mestima na kojima nalaze dovoljno hrane, a zatim opet putuju dalje. Kao stanište odabira par mišara šumu, najradije takvu koja leži blizu polja i livada, ali ga nalazimo i u jako prostranim šumama, a isto tako i na planinama.
Uvežbani posmatrač prepoznaće mišara na prvi pogled bez obzira na to da li ovaj sedi ili leti. Obično sedi uvučen u sebe, ili perje mu nije priljubljeno uz telo. Voli da sedi na jednoj nozi dok drugu savije i podvuče pod perje. Kamen, mala humka zemlje ili drvo koje je odabrao kao odmaralište, istodobno mu služe kao i stražarnica sa koje razgleda okolinu. Leti polagano, ali lako, gotovo nečujno i duge pruge prevaljuje lebdeći. U lovu se često duže vremena zadržava na istom mestu, naglo tresući krilima da bi ga što bolje pretražio, i li da tačnije uoči životinju koju je opazio napadajući plen sakuplja krila i baca se strmoglavce prema zemlji, sasvim iznad zemlje opet raširi krila, a ponekad leti još nekoliko koraka iznad zemlje i sa ispruženim kandžama hvata plen. Kad obično lovi retko se diže na veće visine, ali u proleće, pogotovo za vreme parenja, uzdiže se jako visoko i ispoljava takve veštine u letu kakve ne bismo od njega očekivali. Zaista je divan prizor kad oba stara mišara pod vedrim proletnjim danima, a i kasnije, izvode lepe krugove iznad šume. Njihov glasni zvonki "hie", još pojačava lepotu te slike. Kad dovoljno dugo pokažu svoje veštine u letu, jedna ptica skuplja krila i baca se naglavce u šumu da vazduh zašumi oko nje, a druga se smesta baca za njom. Glas mišara podseća na mačije mjaukanje. Od čula mu je najbolje razvijem vid, ali izgleda da su mu i duševne sposobnosti dobro razvijene. I slobodni i zarobljeni mišari često nam pružaju dokaz velike razboritosti, lukavstva i prepredenosti. U Republici Srbiji je zaštićena vrsta, zabranjen je bilo kakav lov ili hvatanje.
