Raznovrsnost ptica zastupljena je bogatom ornitofaunom koju čini oko 125 vrsta
ptica od kojih su više od polovine gnezdarice a 100 vrsta imaju status prirodne retkosti u Srbiji.
Ornitofauna područja odlikuje se prisustvom raznovrsnih ptičjih grupa, najčešće
udruženih ili vezanih za specifična staništa Vlasine (grabljivice, pevačice, močvarice,
ptice tresava, listopadnih i četinarskih šuma, planinskih pašnjaka, voćnjaka i naselja i
dr.); dve vrste (patka njorka Aythya nyroca i prdavac Crex crex) nalaze se na svetskoj crvenoj listi u kategoriji ''ranjivih'' vrsta.
Veoma važna činjenica je da je pod direktnom zaštitom države stavljena oblast
samog Vlasinskog jezera (vodena akumlacija sa pripadajućim plovećim ostrvima) i usko
priobalno područje u širini od 100m. Sva ostala područja i to: kompletno slivno područje
koje snabdeva vodom Vlasinsku akumulaciju i reka Vlasina od svog izvorišta ,pa sve do
ušća u Južnu Moravu, su van zaštite države.
PČELARICA (Merops apiaster) je upadljivo šarena ptica iz porodice modrivrana. Prosečno oko 28 cm duga pčelarica je najšarenija ptica Evrope. Teško je zameniti je s bilo kojomdrugom vrstom: stomak i prsa su tirkizni, teme, potiljak i gornji deo leđa su rđasto smeđi, krila u obe te boje. Niže, leđa su žuta, a iznad prolazi crna pruga preko očiju.
Karakterističan im je relativno dug i blago savijen kljun kao i produžena srednja pera u repu. Mlade ptice su bleđe obojene, i još nemaju produžena pera u repu. Ove ptice tropskog izgleda daju prednost toploj klimi. Rasprostranjenost im je od Jugozapadne i Srednje Azije i Severozapadne Afrike kao i u Južnoj i Jugoistocnoj Europi, na sever sve do južne Poljske. Povremeno se mogu sresti i značajno severnije. Vole otvorena staništa s pojedinačnim drvećem i ponekim grmom.
Pčelarica se hrani insektima. Lovina su im opnokrilci kao što su pčele, ose i
bumbari, kao i drugi insekti koji lete. Pre nego što će ih progutati, udaraju ulovljenim
insektom po nekoj podlozi tako da ih ne mogu ubosti. Nesvarene delove insekata od hitina
kasnije izbacuju. Kako su im plen često i medonosne pčele, nisu omiljene kod pčelara.
Ove ptice su vrlo druželjubive i po pravilu se gnezde u kolonijama. Više parova prave tunele blizu jedno drugom. Pčelarice polažu jaja u zemljanim tunelima. Za kopanje tunela biraju strme obronke, rado rečnu ili jezersku obalu, peščano ili glineno tlo. Nakon dve do tri nedelje, parovi završavaju s kopanjem tunela koji su dugi 1 do 1,5 metra, razmere 4 do 5 cm.
Tunel završava proširenom, balonastom komoricom koja služi za ležanje na jajima i
podizanje mladih. Inkubacija jaja traje 20 - 22 dana. Počinje oko sredine maja, a zajedno s podizanjem mladunaca, proces traje do kraja juna. Oba partnera leže na jajima. Leglo broji 5 do 6 jaja koje polažu na golo tlo. Tokom tog vremena, tlo komore prekrije gotovo 1 cm debeli sloj izbačenih nesvarenih sastojaka insekata, izmeta i ostalih otpadaka.
U našem kraju ova ptica pripada izuzetno retkoj vrsti.
