fbpx

Tekunica - ljupka životinjica, zaštićena vrsta u Srbiji

Tekunica - ljupka životinjica, zaštićena vrsta u Srbiji

Tekunica je glodar iz porodice veverica , a živi pod zemljom u mreži hodnika koje sama kopa. Najbliži su srodnici tekunice veverice, koje su zauzele krošnje drveća i stoga imaju snažne noge i kitnjast rep kako bi im olakšali penjanje i skakanje. Tekunice, pak, zbog kopanja imaju vrlo snažne prste i duge nokte na nogama, izduženo telo te vrlo malen rep kako im ne bi smetao dok se provlače kroz uske podzemne hodnike.

Veoma ljupka životinja dužine kratkog repa, malenih ušiju i krupnih očiju, smeđesive boje. Njen izgled karakteriše poza "svećice", kada životinja sedi na zadnjim nogama i uspravljenog trupa osmatra okolinu. Može biti duga do 20 centimetara i težiti 200 - 400 grama, zavisno o polu i dostupnosti hrane na području u kojem živi. Budući da su aktivne tokom dana, vrlo ih je lako uočiti kako se hrane ili veselo igraju na otvorenim travnatim površinama oko ulaza u tunel. Na svaki znak opasnosti oglašavaju se snažnim pištanjem, upozoravajući ostale članove porodice. Pravi je stepski glodar i hrani se iskopavajući korenje i gomolje, prikupljajući semenke i plodove.

Tekunica je evropski endem; nekada je bila široko rasprostranjena vrsta u celoj srednjoj i istočnoj Evropi, no zbog intenziviranja poljoprivrede i industrije početkom 19. veka njena rasprostranjenost i brojnost naglo su se smanjile. Nestajanje i fragmentacija prirodnog staništa dovodi do opadanja veličine nacionalne populacije ove vrste. Seoskih pašnjaka je u Vojvodini ostalo veoma malo, a tipična stepa, kao njeno izvorno stanište, očuvana je još samo fragmentarno, na veoma malim površinama.

Nestajanje ove vrste nije samo osiromašenje genetskog fonda sisara, već i ugrožavanje opstanka određenih ptica grabljivica za koje je tekunica hrana od vitalnog značaja. Među njima je i veoma redak orao krstaš, stepski soko i mnoge druge. Tako gubitak jedne karike u lancu ishrane dovodi i do značajnog smanjenja ukupne biološke raznovrsnosti.

Kao i u većini evropskih zemalja, tekunica je u Srbiji zaštićena kao strogo zaštićena divlja vrsta, a nalazi se i na preliminarnoj listi vrsta kičmenjaka za Crvenu knjigu Srbije. Očuvanje ove vrste, kod nas, moguće je jedino zaštitom njenih staništa i lokalnih populacija, kako kroz posebne programe zaštite biodiverziteta, tako i preko adekvatnog upravljanja i korišćenja zaštićenih prirodnih dobara kao što je SRP „Titelski breg".

Zanimljivost: Ova životinja je, u vreme kada je bila široko rasprostranjena i brojna, korišćena u ljudskoj ishrani (kod nas naročito u Sremu), a od ugojenih tekunica pravljen je i domaći sapun. Do danas je prisutan njen višestuki naučni značaj. Kao prezimar, sa specifičnom ekofiziologijom, objekat je mnogih laboratorijskih istraživanja. Brojni radovi o termoregulaciji i termogenezi rezultat su istraživanja ovoga sisara.

Podeli ovu vest

20/11/2024 0 comment

Gornjačka klisura je prirodna lepota koju je izrezbarila reka Mlava prodirući kroz Homoljske planine. Predstavlja i jedini prolaz kroz planinski ...

29/09/2024 0 comment

Istorija svakog iole pristojnog mesta umnogome se ljuljuška na brojnim legendama. Tako je i sa ovim mestom ušuškanim na obroncima Goča i u dolinama ...

19/11/2024 0 comment

Selo Rudno je prekrasno majusno selo i prirodna lepotica centralne Srbije, na nadmorskoj visini od 1100 metara, smeštena na 15 km dugoj planini ...

16/12/2024 0 comment

Ova impozantna ptica, suri orao, je primerak koji će zadiviti svakoga svojom pojavom. Veličina odraslih surih orlova može biti različita. Jedinke ...

16/12/2024 0 comment

Planina Tara, jedna od najlepših u Srbiji, smeštena jeu zapadnom delu naše zemlje, u blizini Bajine Bašte i iznad Perućačkog jezera na reci Drini. Na ...

18/12/2024 0 comment

„Nova perspektiva Zlatibora“ podrazumeva novi pogled na celokupnu turističku ponudu, baš kao što i gondola, kao nosilac novog koncepta turizma, pruža ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti