U podnožju planine Beljanice (1.300 metara) nalaze se izvor Veliko vrelo i vodopad Veliki buk .
Veliko vrelo spada u malobrojnu grupu snažnih kraških izvora i predstavlja izuzetan primer gravitacionih vrela. Veliki buk je jedinstvena pojava među akumulativnim bigrenim vodopadima Srbije. Najveći je vodopad u Srbiji, visine preko 20 metara, a svojom lepotom i impozantnošcu ostavlja bez reči.
Neobičnog je izgleda jer je voda vremenom napravila dubok amfiteatar vertikalnih strana u bigrenim naslagama dok njegovo dno pokrivaju veliki bigreni blokovi. Svakom ko u sebi nosi imalo avanturistickog duha biće zanimljiv spust do podnožja vodopada, a jedino tako moze da doživi pravu sliku kako netaknuta priroda izgleda. Pod glavnim mlazom vode nalazi se jezerce dubine nekoliko metara, a oblaci vodene prašine neprestano zasipaju posetioce.
U ovom prirodnom ambijentu nalazi se i par ugostiteljskih objekata, medu kojima su "Resavski uranak", restoran sa prenoćistem i vrhunskim osobljem, a u samom podnožju Velikog buka je "Vodopad Lisine", restoran sa bungalovima i velikim imanjem sa malim zoološkim vrtom, ribnjakom i jezerom za sportske ribolovce.
Izvorište sa vodotokom i vodopadom predstavlja geomorfolosko-hidroloski kompleks živopisne lepote i vrednosti naučnog, obrazovnog i kulturnog značaja, te predstavlja prirodno dobro nacionalnog ranga.Izvori i vrela u gornjoj Resavi predstavljaju značajnije i njinteresantnije hidroloske objekte. Na planinskim grebenima i visokim kraškim zaravnima i krečnjačkim temenima njih uopšte nema, ali su zato mnogobrojni i raznovrsni u dolinama svih pritoka i sastavnica Resave. Na desetine stalnih izvora izbija u Resavinoj izvorišnoj čelenci ispod kupastih vrhova Male i Velike treste, Velike Bote i Dobisa, natapajući čitav planinski predeo bistrom vodom. Medjutim daleko značajniji i vodom bogatiji izvori javljaju se u klisurama i kanjonima gde se pokazuju pojedinacno ili grupno, izbijajući iz šipra i izmedju blokova ili iz proširenih pukotina. Oni se vodom hrane iz krečnjacke unutrašnjosti ili prestavljaju površinske nastavke podzemnih tokova ponornica.
Od svih hidroloskih objekata interesantnija su kraška vrela Veliko i Malo vrelo, koja se pojavljuju u supodini vertikalnih krečnjačkih odseka Beljanice duž severnog oboda kotlinice Lisine.Veliko vrelo izbija u vrhu kotline pod vertikalnim odsecima Radoševe pećine. Voda istice u dnu dugačkog sipara izmedju velikih krečnjačkih blokova u vrhu kratke i plitke dolinice. Nekada su vode velikog vrela pokretale vodenice i valjavice za sukno. Za vreme maksimalne izdasnošti vrelo daje i preko 10 m3 vode u sekundi, u minimumu ono se smanji i tada iz šipara i blokova ističe jedva oko 120 l/s. Predpostavlja se da vrelo hrani podzemna reka koja protiče kroz široke pećinske kanale ćiji su izlazni otvori pokriveni oburvanim blokovima i siparskim materijalom.Neposredno od izvora tok velikog vrela ima veliki pad i tekućim plitkim koritom gradi nekoliko manjih kaskada. Oko 300 m. od izvora tok se najpre smiruje da bi se najednom sa prostrane zaravni srušio niz vertikalne litice visoke preko 20. m. Zaravan i njena južna litica sastavljeni su od naslaga bigra koje je jos ranije u nekom kišnom periodu nataložilo samo veliko vrelo. Kao i sva kražka vrela bogato je rastopljenim CaCo3.
