U predivnom ambijentu Mokre Gore na padinama tri srpske planinske lepotice – Tare, Zlatibora i Šargana, pruga uskog koloseka ,jedna je od najlepših železničkih trasa u svetu. Visinsku razliku od 300 metara projektanti i graditelji vešto su rešili na jedinstven način – neobičnom pružnom petljom u vidu broja osam – popularnom "Šarganskom osmicom".
Ne samo u Srbiji, već i u ovom delu Balkana i Evrope, uska pruga podno Zlatibora, na relaciji Mokra Gora – Šargan Vitasi slovi za najatraktivniju turističku destinaciju među ljubiteljima muzejske pruge. Zaljubljenika u usku prugu ima širom sveta. Nakon što su strastveni hobisti - zaljubljenici uske pruge o Šarganu saznali preko specijalizovanih časopisa i interneta, došle su podno Mokre Gore i prve grupe inostranih gostiju i ljubitelja železnice iz Austrije, Švajcarske, Engleske i Danske. Posetioci su obišli ovaj kraj i trasu čuvene pruge i svi su bili jedinstveni u oceni da bi obnovljena "Osmica" bila prava svetska atrakcija i najatraktivnija turistička, muzejska pružna trasa u Evropi.
Gradnju pruge preko Šargana započeli su Austrijanci 1916. godine s namerom da Bosnu, kojom su vladali spoje sa Srbijom. Visinska razlika između mokrogorske kotline i šarganskog prevoja zahtevala je posebno tehničko rešenje, te su Austrijanci doveli čuvenog inženjera osuđenog na doživotnu robiju i obećali mu slobodu ukoliko reši problem. Ovaj se prihvatio posla, ali nažalost u toku kopanja šarganskog tunela ekipe se nisu sastale na sredini. Austrijanci su završili samo devet kilometara pružne trase. Gradnja je ponovo započela 1921. godine, da bi prvi voz krenuo četiri godine kasnije, probijajući se kroz stenovite tesnace i visoke useke Šargana prema moru. Tačnije, 2. februara 1925. proradila je železnička trasa uskog koloseka od Beograda preko Užica i šarganskih prevoja, prema Višegradu i Dubrovniku. Od Beograda do Ploča u drvenim vagonima putovalo se "ćirom" dva dana i dve noći sve do 1974. godine kada je trasa zbog nerentabilnosti bila ukinuta. Život u planinama je zamro.
Ljudi iz ovog kraja još pominju proročanstvo čuvenog kremanskog vidovnjaka Mitra Tarabića, koji je tri decenije pre no što će ćira krenuti Šarganom, predvideo da će "kroz Cigansko padalište proći gvozdeni put sa gvozdenim, ognjenim kolima, koja će uvek sama zastajati na mestu gde su sad, evo, ciganske čerge..." Kasnije je dodao: "Proći će podosta godina pa će se ljudi opet sjetiti gvozdenog puta te će ispočetka obnoviti ovaj put. Samo njim do Višegrada neće putovati putnici radi potreba i posla, već ljudi od zabave, zarad odmorišta i uživancije."
Danas je Šargan najduži i najlepši ostatak pruga uskog koloseka koje su nekad postojale u Evropi, tipičan je za Srbiju kao i svi mogući modeli tipova lokomotiva koji se ovde mogu videti i koji ne postoje više nigde u svetu. A šta je to, zapravo, što šargansku osmicu čini toliko posebnom? Ime "osmica" pruga je dobila zato što je u obliku ovog broja savladana visinska razlika od 300 metara, između mokrogorske doline i Šarganskog prevoja neobičnom pružnom petljom
Visinsku razliku od 300 metara od Mokre Gore do Šargana i udaljenost od 3,5 kilometara, projektanti i graditelji vešto su rešili na jedinstven i jedino mogući način – neobičnom pružnom petljom iznad podnožja Jatare u vidu broja osam – popularnom "Šarganskom osmicom". "Osmica" je bila duga oko trinaest i po kilometara i na svojoj trasi imala je 22 tunela, desetak mostova i vijadukata, koji su činili trećinu ukupne dužine pruge. Stanica Jatare, na ovoj trasi, valjda je jedina u svetu u kojoj četvrt veka niko nije kupio kartu niti sišao iz voza, iako se on tu redovno zaustavljao. Putniku je gotovo bilo nemoguće da odgonetne kojim je pravcem prošao, a kuda tek treba da prođe voz "Osmicom".
Šinama nekadašnjeg "ćire" posetioci Šargana vozom zvanim "Nostalgija" preći će trasu dugu 15,5 kilometra za skoro dva i po sata, sa kraćim zadržavanjem na pet vidikovaca sa kojih se pruža živopisni pogled na lepote zlatiborskog kraja.
Tekst: Zlatica Ivković/Rewuejat/
