Delfi su sigurno najlepši antički lokalitet u Grčkoj.Proročišta u antičkom svetu su generalno bila česta, a posebno su brojna grčka. Tako je Apolonu bilo posvećeno gotovo trideset proročišta širom Grčke, ali ništa nije moglo da nadmaši slavu Delfa.
Parnas, gotovo 2500 metara visoka planina na čijim su strmim padinama smešteni Delfi, zajedno s plavetnilom Korintskog zaliva u daljini, stvara prekrasno prirodno okruženje ovom svetilištu.
Delfskom proročištu obraćale su se za savet najpoznatije ličnosti antičke Grčke: mitski Herakle i Edip, državnici i vojskovođe Solon, Temistokle i Aleksandar Veliki, Sokrat i moćni vladari poput lidijskog kralja Kreza.
Kad je u VI v.p.n.e. požar uništio Apolonov hram, sve grčke države smatrale su svojom dužnošću da daju što veći doprinos njegovoj obnovi. Tako je u tu svrhu sakupljeno oko tri hiljade talenata (oko osamdeset tona srebra).
O značenju koje je ovo svetilište imalo i izvan Grčke svedoči sledeći događaj: kad je pred golemom persijskom vojskom, nakon Termopila, ležala nebranjena cela Grčka, jedan talas Persijanaca je, privučen njihovim velikim blagom, krenuo prema Delfima; podigla se iznenadna oluja s grmljavinom i munjama, a s planina su počele da se valjaju goleme stene. U strahu da su protiv njih ustali sami bogovi, Persijanci su se razbežali ne dirnuvši Delfe.
Mitska istorija proročišta
Za razumevanje uloge koju je ovo proročište imalo u antičkoj Grčkoj, potrebno je ukratko prepričati mit koji iznosi njegovu drugu, važniju istoriju.
Osnivač ovog proročišta, Apolon, je sin Zevsa i titanke Lete. Prema mitu, kad je za ovu Zevsovu nevernost čula njegova zakonita žena Hera, poslala je čudovišnu zmiju Pitona da progoni Letu, izričući pri tom prokletstvo da Leta ne nađe čvrstog tla na kom će moći da rodi.
Nakon dugog lutanja, progonjena Leta nalazi spas na Delosu, ostrvu koje je do tada slobodno plovilo morem. Čim je Leta dodirnula ostrvo, Zevs učini da iz mora izrone dve stene; jedna je sprečila Pitona da je dalje proganja, a druga je pričvrstila Delos za morsko dno. Na tom ostrvu, na gori Kint, između stabla masline i palme, Leta je rodila Apolona.
Od tog trenutka na Delosu više niko nije smeo da bude rođen, niti je smeo da umre, jer se njegovo tlo smatralo svetim. Trudnice, bolesnike i starce prevozili su do obližnje Ortigije. Na Delosu će biti osnovano drugo po važnosti Apolonovo svetilište.
Apolon odmah kreće protiv Pitona kako bi osvetio patnje svoje majke. Sustiže ga u dubokom kanjonu podno Parnasa, na samom rubu svetog ponora, i tu ga ubija strelom. Na tom mestu Apolon osniva svoje proročište gde će kroz usta Pitije izricati volju svoga oca Zevsa.
Istorija Delfskog proročišta
Delfsko proročište ne počinje, međutim, s Apolonom. Na mestu današnjeg Atininog svetilišta pronađene su glinene figurice s uzdignutim rukama ili u sedećem položaju na tronošcu, koje potiču iz vremena oko 1400. g.p.n.e.
Nakon toga nastupa jedno razdoblje viševekovne stagnacije, a onda na ovom prostoru sledi novo doba. Premda su pronađeni samo ostaci kuća, a ne i svetilišta (prema Pausaniji, prvi Apolonov hram bio je načinjen od grana lovora, drugi od pčelinjeg voska, a treći od bronze), ipak je iskopano mnoštvo zavetnih darova izrađenih od bronze, što govori ne samo o postojanju svetilišta u to vreme, već i da je ono bilo poznato.
Pravi uspon Apolonovog proročišta počinje u VIII i VII v.p.n.e. kada Delfi postaju religijsko središte grčkog sveta. U VII v.p.n.e. glavnim božanstvima Delfa, Apolonu i Atini, izgrađeni su hramovi u dorskom stilu. Jedini ostaci ovih hramova pronađeni su u kasnijim građevinama u kojima su bili iskorišćeni kao građevni materijal. Naime, stari Apolonov hram u Delfima, koji su prema predaji podigli arhitekti Agamed i Trofonije, izgoreo je 548. g.p.n.e. u požaru, a onaj s kraja VI veka uništio je 373. g.p.n.e. snažan potres, tako da su Delfi bili gotovo iz temelja obnovljeni.
Iz tog starijeg razdoblja sačuvano je vrlo malo spomenika: kipovi Kleobisa i Bitona iz VI v.p.n.e., a najpoznatiji spomenik, Delfijski vozar, potiče iz vremena oko 475. g.p.n.e. Danas se ovi i drugi nalazi čuvaju u Delfskom muzeju.
Rimska vladavina u Grčkoj označava pad moći i slave Delfa. Njegovo umetničko blago opljačkali su Neron i Sula.
A kada Julian Imperator, jedan od poslednjih rimskih careva, šalje poslanstvo u Delfe, ono mu donosi odgovor proročišta:
Reci kralju da je sjajno proročište porušeno
Nema više Apolonovog svetilišta niti proročanske slave,
nit' izvora što zbori. Voda što zbori presahla je.
Kraj proročišta označio je 392. godine vizantijski car Teodosije svojom odredbom da se svi hramovi zatvore, a igre zabrane.
Iskopavanje samog lokaliteta započeto je sredinom XIX veka, kada je nemački arheolog Karl Miler (Karl Müller) otkrio deo poligonalnog zida. Francuski arheolozi nastavljaju posao 1860., a radovi praktično traju sve do danas. Počeci radova bili su obeleženi velikim poteškoćama, između ostalog jer je tada na mestu proročišta bilo naselje Kastri. Kako bi iskopavanja mogla da se izvode na celom prostoru, naselje je 1891. godine preseljeno na njegov današnji položaj.
Nakon toga počinju intenzivni radovi. Otkriveno je celo Apolonovo svetilište, ruševine izvora Kastalije, gimnazion (gymnasion) i svetilište Atine. Riznica Atinjana je restaurirana 1905. g., a 1939. i 1950. delimično i Apolonov hram.
Delfima se moglo prići iz dva pravca: morem preko luke Itea i kopnom preko Beotije, prolazeći kroz svetilište Atine Pronije (Pronaia) u Marmariji. Hram je na prednjoj strani imao šest stubova (heksastilos), pa je po tipu heksastilni peripteros. Sastojao se od tri glavne prostorije: predvorja (pronaós), središnje dvorane (naós u užem smislu, lat. cella) i zadnje prostorije za čuvanje žrtvenih darova i dragocenosti (opisthódomos), a unutar središnje dvorane nalazila se čekaonica i prostor u kom su izricana proročanstva.
Na pročelju hrama bilo je napisano sedam slavnih izreka, koje je, prema legendi, sastavilo sedam grčkih mudraca. Najpoznatije su dve: Gnothi seautón („Spoznaj samoga sebe!") i Meden ágan („Ničega previše!"). U predvorju hrama nalazi se zavetni dar u obliku slova E. Značenje ovog zagonetnog dara izazivalo je brojne rasprave. U početku je proročište bilo otvoreno samo jednom u godini – sedmog dana meseca byziosa (februar –mart), koji se tradicionalno uzimao kao dan Apolonovog rođenja. Kasnije će se proricati jednom mesečno, takođe sedmog dana u mesecu, ali ne i tokom tri zimska meseca, kada je Apolon odlazio u svoju domovinu Hiperboreju – zemlju večnog proleća. Proricanje izrečeno u mesecu byziosu ostaće najsvečanije, a proročanstva najpovoljnija.
Red po kome će se pitati proročište određivan je žrebom, s tim da su pravo prvenstva imali oni koji su stekli posebne zasluge.
Međutim, proricanja nije bilo ni u te malobrojne dane ako znamenje za to nije bilo povoljno. U početku se ovo znamenje određivalo prema letu ptica, a kasnije prema žrtvenoj životinji.
Koza, kao žrtvena životinja, polila bi se hladnom vodom, a smatralo se da je znak povoljan ako bi se koza stresla celim telom – sve do nožnih članaka. Po tome se znalo da će Pitija izdržati zanos (entuzijazam). Tada bi se molilac uvodio u poseban deo Apolonovog hrama, a Pitija bi izricala proročanstva.
Sama proročanstva izricala je Pitija. U početku je to bila devojka, a kasnije žena od pedesetak godina, obučena u devojačku odeću. Pitija je zapravo bila jedna od Sibila, legendarnih proročica.Pitija je sedela na tronošcu nad stenovitom provalijom, u dimu omamljujućih isparenja. Tronožac je bio simbol Apolonove prisutnosti.
Mnoga pitijska proročanstva ostala su zabeležena u istoriji, naročito zbog njihovog često dvosmislenog sadržaja. Po svojoj dvosmislenosti poznato je i ono izrečeno moćnom lidijskom kralju Krezu[3]. Na pitanje da li da zarati protiv Persije, proročište je odgovorilo: „Ako Krez pređe reku Halis, uništiće veliku državu". Persija je bila velika država i Krez je, verujući u pobedu, krenuo u rat – i bio poražen jer je i Lidija, njegova vlastita država, takođe bila velika – i bila je uništena!
Autor:nova-akropola
