Pariz, grad umetnosti, parfema i mode, sa punim pravom važi za jedan od najromantičnijih gradova na svetu, a svi koji su ga posetili slažu se u jednom – za videti ga nisu dovoljni dani već mnogo više. Oni koji odluče da krenu u avanturu zvanu Pariz, mogu se slobodno nazvati srećnicima, jer će im ova metropola nad metropolama pružiti sve vrste ugođaja, od bogatih kulturnoistorijskih spomenika, preko svetski poznatih građevina do velikog izbora mesta posvećenih zabavi za sve generacije. Pariz sa svojom jedinstvenom arhitekturom, širokim trgovima i starim monumentalnim građevinama, predstavlja jedan od najkompletnijih gradova na svetu.

Svaki grad ima nešto po čemu je prepoznatljiv. Kad se govori o simbolu Pariza, odluka je i više nego teška jer odabrati jedan, u tako velikoj konkurenciji, prosto je nemoguće. Da li je to Ajfelov toranj, Šanz Elize, Monmartr ili Trijumfalna kapija? Ovo je jedno od pitanja na koje jasan odgovor ne mogu dati čak ni stanovnici Pariza.

Poći ćemo od Ajfelovog tornja koji je jedan od najpoznatijih simbola Pariza, a njegove minijature prodaju se na svim turističkim lokacijama. Nalazi se na Marsovom polju i vidljiv je iz svih delova grada. Konstruisao ga je Gustav Ajfel, povodom velike svetske izložbe 1889.godine, koja je organizovana u čast stogodišnjice Francuske revolucije. Ime je dobio po svom vizionaru. Njegove estetske vrednosti Parižani su kritikovali i često je bio predmet potsmeha. U jednom momentu doneta je odluka da se poruši, ali ga je spasila njegova upotrebna vrednost. U početku je služio kao meteorološka, a zatim i kao radio i televizijska stanica. Vremenom, ovaj toranj polako se i neprimetno srodio sa gradom. Sada je teško zamisliti Pariz bez ove građevine, napravljene od preko 18 000 delova i teške 7 300 tona. Ajfelov toranj ima tri nivoa, a ukoliko želite da se popnete na vrh morate jako dugo stajati u redu za lift. Zbog sigurnosti turista treći nivo zatvoren je zimi i u periodima lošeg vremena. Ipak, kada sa terase tornja ugledate fenomenalni prizor: trg sa velikom fontanom, Senu koja je na svakom koraku ispresecana mostovima, široke avenije i bulevare i mnoštvo malih uličica ukrašenih kulturnoistorijskim spomenicima, shvatićete zašto se ovaj grad smatra jednim od najlepših gradova sveta. Panorama Pariza iz ovog ugla, a posebno par minuta pre zalaska sunca, neverovatan je doživljaj i najbolji način da shvatite zašto ovaj grad nazivaju gradom svetlosti.

Sledeće odredište, preko mosta i u neposrednoj blizini tornja, jedan je od poznatijih trgova Pariza -Trokadero. Na ovom trgu, sa prelepon fontanom, 1900.godine održana je izložba u čiju čast je i podignut Ajfelov toranj. Ovde je uvek velika gužva i sve vrvi od turista koji pokušavaju da fotoaparatima ovekoveče svoju posetu Parizu, jer se najlepši pogled na toranj u daljini pruža sa ovog trga.
Odmah pored mosta, koji spaja Ajfelov toranj i Trokadero, nalaze se stepenice koje će vas odvesti do mnogobrojnih turističkih brodića. Vožnja Senom je još jedna od sitnica koje ne smete propustiti. Ovaj vid razgledanja je jako interesantan jer vam pruža mogućnost da vidite mnoge od lepota Pariza za sat vremena, a da se pritom ne umorite. Dodatni ugođaj su i mostovi ispod kojih se prolazi i kojih ima mnogo. Ako posetite Pariz tokom leta, ovde ćete zateći puno beskućnika, okruženih raznim ritama, koferima i čak po nekim malim plinskim uređajejem. Međutim, ako pak dođete u malo hladnijem periodu, možete šetati u miru jer se oni tada sklone u nešto toplije delove grada.

Brdo Monmartr je još jedna obavezna turistička odrednica sa koje se pruža lep pogled na ceo grad, jer je to ujedno i najviša tačka grada. Ovo je, moglo bi se reći, boemski deo grada u čijim se uličicama nalazi mnoštvo umetnika koji makazama režu profile turista, zabavljača, uličnih slikara i malih galerija. Ovo je deo Pariza u kome se duh starih vremena oseća na svakom koraku. Svuda su razbacani kafići i restorani a cene su, kao i oko svih turističkih destinacija, paprene. Dovoljno je reći da kapućino, sendvič i sok koštaju oko 13 evra.
Široko stepenište koje vodi na vrh brda, prepuno je turista koji sede i uživaju u muzici koja dopire od uličnih svirača. Na samom vrhu brda nalazi se poznata bazilika Sakr Ker, napravljena krajem 19. veka. I ona je, nakon što je izgrađena, kao i Ajfelov toranj, dugo vremena bila simbol ružnoće, međutim kako je vreme prolazilo, a samim tim se i menjala umetnička shvatanja, njena vrednost u kulturnoj baštini Pariza je ipak priznata.

Još jedna atrakcija, kada se nađete u ovom delu grada je i jedan od najpoznatijih pariskih kabarea "Mulen Ruž". Njegov naziv u prevodu znači crvena vetrenjača a kako se njena imitacija i nalazi na krovu ovog objekta, iz daleka je veoma prepoznatljiv. "Mulen Ruž" smatra se rodnim mestom kan – kana, jedne od najpoznatijih francuskih igara. U početku je to bio omiljeni ples radničke klase, ali su ga igračice "Mulen Ruža" pokušale učiniti zavodljivijim dodajući mu nove pokrete, dok na kraju nije postao, za to vreme, vulgaran. Iako njegov spoljni izgled nije posebno atraktivan ovde su nastupale mnoge svetski poznate ličnosti. O ovom lokalu, u kome se spajaju umetnost i porok, snimljeno je dosta filmova, od kojih su čak dva bila nominovana, ali ne i nagrađena Oskarom.

Notr Dam je, slobodno može da se kaže, jedna od najpoznatijih katedrala na svetu. Njenom fascinantnom izgledu, osim veličine, doprinosi i to što je smeštena na samoj obali Sene. Gradnja katedrale trajala je skoro dva veka, od 1163. do 1345.godine. Tokom vekova gradnje i postojanja ova gotska građevina često je bila inspiracija mnogim umetnicima u stvaranju velikih svetskih dela. Trg koji se nalazi ispred crkve smatra se centrom Pariza, pa se od tog mesta meri udaljenost do drugih delova grada i odatle polaze svi putevi ka ostalim gradovima Francuske. Kada je Viktor Igo napisao svoj poznati roman "Zvonar crkve Notr Dam", velika popularnost knjige potstakla je osnivanje pokreta za obnovu istorijskih baština, a na crkvi su par godina kasnije urađeni mnogi rekonstrukcijski radovi.

Ne postoji grad na svetu koji ljubiteljima slikarstva može da pruži više od Pariza, samim tim što se u njemu nalazi jedan od najpoznatijih i najpriznatijih svetskih muzeja – Luvr. U muzeju se nalaze dela najvećih svetskih umetnika, a ono koje budi najveću pažnju svakako je „Mona Liza". Zgrada muzeja koja je jedno vreme korišćena kao kraljevska rezidencija nalazi se u centru grada, na obali Sene. U centralnom delu dvorišta, u kome se danas nalazi staklena piramida, uvek je najveća gužva, pa su nekada potrebni i sati čekanja da uđete u muzej. Suludo je govoriti o vremenu koje vam je potrebno da obiđete Luvr, jer su vam i za letimično razgledanje potrebni dani a ne sati. Ipak, posetiti Pariz a ne pogledati makar i najmanji deo Luvra, zaista bi bila velika šteta.

Najveća avenija Pariza, Šanz Elize, vodi od Luvra, tačnije od Konkord trga do Trijumfalne kapije. Interesantno je to što su, bez obzira na veličinu, na aveniji svakodnevno prisutne velike gužve, kako u saobraćaju tako i na trotoarima. Pariz važi za jedan od najskupljih gradova sveta, a tome su u mnogome doprinele upravo cene koje možemo videti u ovoj aveniji. Na Šanz Elizeu svoj dom pronašli su skoro svi svetski brendovi, pa ukoliko sebe smatrate osobom sa prosečnim primanjima, ovde osim razgledanja nemate šta da tražite.

I kao što smo već rekli, na kraju avenije već iz daljine možete videti Trijumfalnu kapiju. Ona je još jedan od simbola Pariza. Nepunih 50 metara široka i skoro 45 metara visoka, pravljena je od 1806. do 1836. godine u slavu Napoleonovih trijumfa, a od 1921. godine tu se nalazi grob Neznanog junaka. Njene široke strane ukrašene su reljefima, među kojima je i remek delo "Odlazak dobrovoljaca", poznatije kao "Marseljeza". Sa vrha kapije pruža se fenomenalan pogled na Pariz, a cena tog zadovoljstva iznosi 5 evra.

Ako se od Trijumfalne kapije produži avenijom Šarla de Gola, dolazi se do La Defensa, velikog poslovnog centra Pariza. Za razliku od starog dela grada, koji je i najinteresantniji turistima, u ovom delu možemo videti Pariz u jednom drugom svetlu. Zgrade su izuzetno visoke, rađene od najmodernjih materijala, mnoge potpuno zastakljene, pa ceo taj kompleks liči na grad budućnosti. Mnogi smatraju da je Pariz, koji od davnina važi za metropolu, pravljenjem La Defensa u stvari želeo da zadrži isti status i pokaže da može da parira i gradovima u kojima je zastupljena nova i moderna arhitektura.

Pariz se na listi skupih gradova veoma visoko kotira. Cene u restoranima su ogromne, a posebno u onima koji se nalaze u blizini turističkih odredišta. Iako ovaj grad godišnje poseti u proseku preko 35 miliona turista, teško ćete naleteti na Parižanina koji će vam uputiti osmeh dobrodošlice. Ljudi su ovde previše hladni a konobari imaju veliku distancu u odnosu na goste, pa se ponekad čini da su neljubazni. Ukoliko zaista želite da oraspoložite jednog Parižanina, potražite da mu slikate kućnog ljubimca. Kućni ljubimci, a posebno psi, ovde su svetinja nad svetinjama i skoro da nema stana, ma koliko on mali bio, koji nema bar jednog psa ili mačku.

I za kraj, ukoliko imate dovoljno vremena i novca, ne propustite posetu „Diznilendu". Park se nalazi u predgrađu Pariza i do njega vodi posebna metro linija. Za ulaznicu je potrebno izdvojiti 35 evra, ali sve ono što ćete u njemu videti zaista je vredno tog novca. Svako ovde može da nađe svoj način zabave, bez obzira da li ste dete ili osoba u poznim godinama. Sve je izuzetno skupo, ali to i nije ništa novo, pa u Parizu ste...
Mnogo toga o o ovom gradu nije rečeno. Izdvojene su samo one destinacije koje skoro svaka turistička agencija ima u svojoj ponudi, ali posle prve posete Parizu sigurno je da ćete poželeti da se vratite još jednom. Ipak, koliko god puta ga posetili, svaki put ćete moći da vidite nešto što prethodnog puta niste stigli ili pak nešto što tada nije ni postojalo. Ovaj grad raste iz godine u godinu i svakoj novoj generaciji turista sprema nove poslastice. I za kraj, kako opisati Pariz jednom rečenicom... C'est la vie...