Nigde Španija nije toliko španska kao u Andaluziji. Sela sa belim kućicama i uskim ulicama, buka od žestoke muzike, udaranja potpetica i kastanjeta, vatreni flamenko i krvava korida, niski i tamnoputi ljudi i žene sa prekim pogledima. Često se zapitate, dok gledate drvorede visokih palmi i fikusa na ulicama jeste li u Evropi ili Africi.

"Sevilja," pisao je pesnik Bajron, " je ugodan grad, poznat po narandžama i ženama." I po svojoj vrućini, mogao je dodati, jer leta u Sevilji su vrela i počinju rano, još u maju. Sevilja ima tri važna spomenika i svoju veliku istoriju, ali ono po čemu je suštinsli poznata je njen poseban način života - Carmen, Don Juan i Figaro su pravi primeri Andaluzijskog shvatanja života. Reputacija na osnovu dobrog raspoloženja i sjaja, teatralnosti i intenzteta života je sasvim zaslužena.

Istorija Sevilje je neraskidivo povezana sa rekom Gvadelkivir, jer je grad od svojih najranijih dana istovremeno bio i morska luka i most između mora i unutrašnjosti Andaluzije. Sagrađena na mestu gde reka prestaje da bude plovna za prekomorske brodove, Sevilja je bila idealno mesto za trgovinu još od 9.veka p.n.e. kada je po legendi najpopularniji mitski heroj Herkules osnovao grad.
206. g.p.n.e. veliki vojskovođa Scipion Africanus je, posle pobede nad Kartaginjanima naselio kontingent veterana vojnika u blizini Sevilje i nazvao naselje Itálica. Naselje je dostiglo svoj vrhunac između 2. i 4. veka n.e. kada su u njemu rođeni imperatori Trajan i Hadrian. Između mnogih javnih zgrada koje su izgrađene u to vreme isticao se amfiteatar sa 25.000 mesta za sedenje. 49. g. p.n.e. Julije Cezar je gradu dao status kolonije i nazvao ga Iulia Romula Hispalis: Iulia po sebi, Romula u čast Rima i Hispalis u čast svetog Isidora.
411. g. n. e. Baetis, rimska provincija koja je obuhvatala današnju Andaluziju i Murciu, je bila osvojena od strane Vandala, a Sevilju je 426. osvojio vandalski kralj Gonderic, koga je, po legendi, ubila munja kada je oskrnavio mošti sv. Vinsenta. Vandali su 429. nastavili svoja osvajanja u Africi, a na njihovo mesto su došli novi varvari – pleme Sveva. Osvajanje Vizigota, koji su početkom 6. veka osvojili čitavo poluostrvo imalo je mnogo veće posledice.

Još u vizigotskoj Španiji Sevilja se isticala svojim dostignućima. Sevilju je obasjavala intelektualna svetlost Leandera i Isidora, biskupa i svetaca. Isidor Seviljski (570.-636.) je rođen i živeo u Sevilji i gotovo čitav milenijum bio najslavniji enciklopedista ranog srednjeg veka, slavljen kao ponos Španije i doktor čuda pozdravljen od svih nacija. Njegovo delo "Etimologija", prvi pokušaj sakupljanja i sistematizacije svih postojećih znanja iz raznih oblasti nauke u jednoj knjizi, ilustruje zapravo nešto potpuno suprotno – prilično nizak nivo znanja i naučne misli u Zapadnoj Evropi tokom prvih decenija i vekova posle varvarskih seoba. Tumačeći svojstva različitih prirodnih i drugih pojava na osnovu porekla njihovog imena, ova knjiga sadržala je mnoštvo praznoverica, fantastike i naivnosti, ali je, usprkos tome, bila jedno od najznačajnijih dela svoje epohe i osnovni udžbenik mnogih prirodnih nauka tokom više vekova. Kasnije, nivo znanja raste zahvaljujući Saracenima. Jedan od čuvenih mavarskih univerziteta osniva se upravo u Sevilji, koja tada još nije bila prestonica Andaluzije koja je u to vreme imala još dva bisera - Kordobu i Granadu.

712. godine Musa bin Nasair, mavarski vojskovođa je osvojio Sevilju i rimsko ime Hispalis promenio u Isbilia. Tokom sledećih pet vekova grad je bio političko i kulturno središte mavarske države na poluostrvu u koje su se doseljavali mnogobrojni pripadnici raznih naroda iz Afrike i Arabije. U vreme Normanske invazije u 9. veku Ibn Adabas je završio glavnu gradsku džamiju na mestu koje sada zauzima barokna crkva Divino Salvador, ali se još uvek mogu videti ostaci džamije i minareta.

U 11. veku tokom vladavine kralja – pesnika Al-Mutadida i njegovog sina Al-Mutamid grad je dostigao svoj vrhunac. Ako posetite zamak Alkazar možete osetiti atmosferu u kojoj je kralj – pesnik pisao svoje memoare o perfekciji Isbilije i lepoti svoje žene Rumajkije.
Pod pretnjom stalnih napada kraljevstva Kastilja, vladari Sevilje su se obratili za pomoć afričkim kraljevstvima. Napadi kastiljanaca su odbijeni, ali je grad postao vazal novih osvajača, a vreme tolerancije i kulturnog prosperiteta je postalo prošlost.
Od 1220. na dalje moć Almohada je u neprekidnom padu. Obnova gradskih zidina i izgradnja Zlatne kule nisu mogli da spreče trijumfalni ulaz u grad kralja Fernanda III decembra 1248. posle 15- to mesečne opsade. Grad je postao prestonica njegovog velikog kraljevstva sa stabilnom i dobrom administracijom. Kralj Fernando III je ostao u gradu od smrti 1252. i sahranjen je u Kraljevskoj kapeli. Njegovi nedirnuti ostaci su danas u srebrnom kovčegu napravljenom u čast njegovog proglašenja za sveca 1671. Epitaf na kovčegu, napisan na 4 jezika – španskom, latinskom, arapskom i hebrejskom svedoči o divljenju koje su seviljanosi osećali prema kralju svecu : ... najodanji, najverniji, najvredniji, najlepši, najučeniji, najotporniji i najposvećeniji Bogu, koga je služio verno, pobedio je i razorio neprijatelje, podigao i nagradio sve koji su bili odani, osvojio Sevilju, prestonicu Španije...
U godinama koje su sledile pokrštavanje Sevilje dogodilo se veliko doseljavanje Jevreja koji su osnovali svoju veliku koloniju, najveću posle one u Toledu.
1401. započeta je izgradnja nove Katedrale koja je projektovana da bude tako velika, da su oni koji su je zamislili govorili : kada bude završena, oni koji je budu videli misliće da smo bili ludi. Cathedral of Santa María de la Sede je najveća gotska katedrala na svetu i po površini odmah iza Katedrala sv. Petra u Rimu i sv. Pavla u Londonu. Tako veliki poduhvat privukao je u grad mnogo umetnika, zidara, klesara, keramičara... Katedrala je osvećena 1507. i pored toga što je hram, ona je i muzej i biblioteka neprocenjive vrednosti.

Tokom 15. veka Sevilja je bila sedište Svete kancelarije, bolje poznate kao Inkvizicija.

1492. godina je sigurno jedna od najznačajnijih godina u istoriji sveta, Španije i Sevilje. Tokom iste godine su Španci konačno, potisnuvši Mavare u Afriku, objedinili celokupno poluostrvo pod svojom krunom. Iste godine uputili su Kristifora Kolumba prema zapadu da donese sebi i kraljevstvu slavu i bogatstvo, a američkim starosedeocima viševekovnu patnju i pomor. Ova godina koja s smatra krajem Srednjeg veka označila je početak dvovekovnog perioda u kome je Sevilja bila kapija Novog sveta, kroz koju su se u Evropu slivala sva bogatstva i u kojoj su se mešale kulture Starog i Novog sveta. Sevilja je postala Meka za mnoge – od pustolova i misionara do bankara i umetnika. Tokom ta dva veka Sevilja je bila najvažniji grad Španije i jedan od deset najvećih gradova u Evropi.

1505. Maese Rodrigo Fernández de Santaella je primio papsku bulu od pape Julija II kojom mu je dozvoljeno da osnuje El Colegio de Santa María de Jesús, zametak budućeg Seviljskog Univerziteta. Koledž je bio smešten u blizini sadašnje Puerta de Jerez. Do danas su preostala samo dva ostatka tadašnjeg koledža – gotski portal, koji je danas deo ulaza u Convent of Santa Clara i mala Mudéjar chapel.

Besmrtni Miguel de Cervantes koji je bio dobro upoznat sa socijalnim stanjem u Sevilji 16.veka jedanput je rekao : "...grad je zaklon za siromašne i sklonište za nesrećne u čijoj se veličini mogu naći ne samo promašeni već sresti i bogati. Servantes je inspiraciju za svoje likove mogao naći kako na ulicama kojima se prelivalo zlato, tako i u kraljevskom zatvoru u kome je proveo neko vreme.

17. vek je doneo, ne samo Seviji, već celoj Evropi, ekonomski krah prouzrokovan prirodnim katastrofama i zarazama. 1649. je nalet kuge prepolovio stanovništvo grada i uništio ekonomiju. Ali, ekonomska kriza nije dovela do krize u kulturnom razvoju. 1671. godine u vreme naleta protestantizma u ostaloj Evropi, u gradu je postojalo 45 manastira i 28 konventa, a sam grad je postao poznat kao Zemlja Device Marije, zbog svoje privrženosti tradicionalnim vrednostima.

1717. godine, zbog poteškoća u povidbi rekom, administracija koje je kontrolisala trgovinu sa Amerikom preseljena u Kadiz, što je dovelo do gubitka monopola i kraja prosperiteta. Ipak, visoko društvo nije prestalo da živi u gradu jer je kralj Felipe V svoj dvor postavio u Sevilji i svoju melanholiju lečio stalnim zabavama i luksuzom – plesovima, koridom, maskaradama, verskim procesijama i pozorišnim predstavama.

Zemljotres koji je razorio Lisabon 1755. bio je katastrofalan i za Sevilju. Savremenici su zapisali da je bio tako jak, da su velika zvona na Hiraldi zvonila sama, a ulice su bile poprište očaja i beznađa. Uprava Katedrale je za činjenicu da niko nije poginuo zahvaljivala božanskoj intervenciji Device Marije i u njenu čast podigla Trijumf na Skveru Device odmah pored Katedrale koji se od tada do danas zove "Plaza del Triunfo".

PROSLAVE

SEMANA SANTA

Semana Santa je Sveta nedelja koja se proslavlja krajem aprila svake godine. Smatra se da je proslava u Sevilji najčuvenija na svetu. Bez obzira da li ste religiozni ili ne doživećete nešto što ne postoji ni na jednom drugom mestu. Više od 55 crkvenih bratstava, od kojih mnoga postoje još od 13. stoleća učestvuju u procesiji noseći 115 različitih pasosa ulicama grada. Nazareni se pridružuju povorci sa više od 2000 učesnika, pa su ponekad potrebni sati da bi povorka prošla pored vas. Tokom procesije orkestri sviraju muziku – la marcha procesiónal – koja utiče na pace i kretanje pasosa. Neka bratstva, kao El Silencio, prolaze u tišini bez muzike. Skoro svako bratstvo nosi lik Hrista iz neke od biblijskih scena i lik Device Marije, uvek u žalosti za umrlim sinom. Njen lik je uvek posebno omiljen i naznačen na paso – posebno njene suze. Paso iz Macarene je jedan od najpoznatijih likova Device Marije.

Za mnoge je Semana Santa mnogo više od procesije na ulici. Ona obeležava dolazak proleća sa prepunim ulicama, crkvama, barovima i restoranima. Svi se kreću po uskim, vetrovitim ulicama u centru grada pokušavajući da nađu što bolje mesto za posmatranje procesije. Semana Santa je la madrugá, odsustvo koje započinje oko 10 i 30 uveče i traje celu noć i jutro. To je mešavina mirisa narandžinog cveta – azahar, incense, voska sa sveća i jeftinog parfema osobe koja stoji na vašim stopalima, jer nema mesta gde da smesti svoja. Semana Santa je torrijas, vino, pivo i bocadillo u nekom baru za koji bi se zakleli da u njega nikada nećete ući sve dok niste osetili da umirete od gladi. Semana Santa označava napor da ne izgurate staru ženu koja se upravo ugurala na vaše mesto. Označava bubljanje bubnjeva i doboša u vašim ušima i klizanje cipela po vosku na ulicama danima pošto je procesija završena.

FERIA DE ABRIL

Obično je potrebno oko dve nedelje da se svi odmore od jela, pića i gužve koje su morali da prežive tokom Semana Santa. Sve to, naravno, razmišljejući o Isusu i Devici Mariji. Kako se najbolje oporaviti od proživljenog nego plesom, koridom i karnevalskim konjskim trkama na mestu svih religija. Feria de Abril je pravo vreme i pravo mesto da se vidi ono što svi smatraju za tipičnu Andaluziju – šeri, sevijlanke, bikovi, flamenko odela i konji.

Dajući stanovnicima centra grada malo prostora za normalan život, Feria se održava na drugoj strani reke i unosi svežu krv u Los Remedios. Feria de Abril ima dugu istoriju, ali moderna je započela oko 1840. na Prado de San Sebastian kao sajam stoke, koji je brzo porastao i prerastao iz sajma u proslavu. Oko 1950. sajam i proslava su razdvojeni i tako je ostalo do danas. Sedamdesetih godina prošlog veka proslava je premeštena na ivicu Los Remedios, gde se održava i danas, ali se sve više govori o ponovnom premeštanju na Charco de la Pava izazvanom stalnim rastom broja posetilaca. Gledajući sa strane Feria izgleda kao mali grad podignut da traje jednu nedelju. Gradnja počinje još pre Semana Santa, podizanjem glavne kapije i nizova malih casetas - četvrtastih šatora poređanih u ulice nazvane po čuvenim toreadorima. Naravno ima i mesta za trke, igre i jelo i piće. Popodneva su vreme za rezgledanje konja i tradicionalnih odela jahača. Noći su vreme za piće i ples dok sunce ne izađe. Iako je maj po kalendaru još uvek proleće, Feria predstavlja znak za prelazak u leto.

ZNAMENITOSTI

Glavno među čudima Sevilje je Alcázar, stara mavarska palata koja se nalazi preko puta katedrale. To je mesto sa koga su vladari grada usmeravali svoju moć još od doba Rimljana. Izgradnja Alcázara je započeta 1181. sa namenom da bude palata dovoljno velika da zadovolji senzualne potrebe vladara vladara al-Mu'tadid, kome je bilo potrebno mesto da smesti harem od osam stotina žena i vrtovi da posadi cveće u lobanjama svojih pogubljenih neprijatelja.

Pod vlašću Almohada, zamak je pretvoren u tvrđavu, zastićenu dvanaestostranom kulom Torre del Oro na obali Guadalquivira. Delovi zaštitnih zidova iz vremena Almohada još uvek postoje, kao briljantno minare poznato kao Giralda, nekada korišćeno da priziva verne Mavare na molitvu. Minare je bio toliko dragoceno da su Mavari pokušali da ga razore pre nego što su hrišćani osvojili grad. Nisu uspeli, pa je Giralda postala zvonik hrišćanske katedrale i još i danas dominira nebom Sevilje. Sama Katedrala izgrađena između na mestu gradske džamije posle proterivanja muslimana između 1401. i 1519. je veličanstvena sa svojom gotskom arhitekturom i svojim rukom rađenim drvenim ikonostasom u oltaru. Ovo je najveća katedrala među svim srednjovekovnim i gotskim katedralama, što se tiče i veličine i površine na kojoj je izgrađena. Unutrašnjost je raskošno ukrašena naročito zlatom. Mnogi elementi džamije su iskorišćeni za izgradnju, a najpoznatiji je Hiralda, minaret džamije koji je pretvoren u zvonik. Na vrhu je postavljen kip, poznat pod imenom La Hiraldilja, koji predstavlja veru. Hiralda je najpoznatiji simbol grada. Vrtovi oko palate su spoj mavarske i hrišćanske tradicije.

Zlatna kula (Torre del Oro) je izgrađena za vreme Almohadske dinastije kao osmatračnica i odbrambena građevina na reci. Veliki lanac je bio postavljen u vodi i pričvršćen za kulu da bi se sprečio ulazak nepoželjnih plovila u luku.

Gradska kuća je izgrađena u XVI veku, a fasada Novog trga (Plaza Nueva) u XIX u neoklasičnom stilu.

Park Marija Luisa izgrađen je 1929. i danas ga okružuju mnogi spomenici kulture i muzeji.

Plaza de Toros de la Maestranza je izgrađena krajem 17. stoleća i jedna je od najčuvenihih u celoj Španiji. Pre njene izgradnje koride su bile održavane na Plaza de San Francisco, koji je bio svaki put pripreman za borbu. Lako je pronaći Plaza de Toros koja se nalazi na Paseo de Colon, na obali reke Guadalquivir. Teško je promašiti nepravilni krug žuto ofarbanih barokni fasada koje se mogu videti i sa Giralde. Početkom 20. stoleća Plaza de Toros je renovirana po zamislima arhitekte Aníbala Gonzaleza, koji je dodao nekoliko zgrada uključujući Museo de la Real Maestranza de Sevilla, u kome se mogu videti posteri, odeća i druge stvari u vezi sa koridom, među kojima se ističu kapei oslikani rukom Pikasa.

Postoji mnogo knjiga ili web sajtova u kojima možete naći detaljne informacije o svemu što se tiče borbi sa bikovima, pa ćemo mi samo ukratko preći preko najvažnijih osobenosti koje su vam potrebne da biste mogli da pratite tok događaja. Šest bikova i tri torerosa su glavni likovi svake koride. Borba počinje posle upoznavanja sa učesnicima, kada bik uleti na borilište i pun snage i borbenosti protrči koridom. Borba je podeljena u delove – terciose. U prvom torero koristi purpurni i žuti capote. Dva jahača – pikaderosa koristeći koplja napadaju bika sa ciljem da ga povredama vrata i mišića oslabe i onemoguće mu da diže glavu visoko tokom napada na torera.

foto:hellotravel

Drugi deo je suerte de banderillas tokom koga tri banderilleros zabadaju po dve zastavice u bikova leđa.

Završni deo je suerte suprema tokom koga torero nosi crvenu kapicu – muleta. Pošto pokaže svoju veštinu, strast i dominaciju nad bikom torero mora da obori bika i ubije ga mačem. Ako to uradi brzo jednim udarcem dokazao je svoju veštinu, ako upotrebi više uboda gubi naklonost publike. Bikove uši su nagrada toreru za dobru borbu. Ponekad ih in baci publici koja ih nosi kući kao suvenir.

Prema legendi Sevilju je na obalama reke Gvadelkivir osnovao Herkules. Rimljani su je nazivali Hispalis a Mavari Isibilia. Grad je smešten duboko na kopnu, ali samo 6 m iznad nivoa mora. Sevilja je dugo bila važna morska luka pošto je sa morem povezana rekom Gvadalkivir. U Sevilji je Magelan dobio brodove za svoj put oko sveta. Najveći deo srebra iz španskih kolonija dospevao je u ovu luku i ovde se nalazilo sedište vladine službe koja je nadgledala prekookeansku trgovinu. U Sevilji se nalazi najveći arhiv dokumenata španske administracije u Americi ('Archivo General de Indas'). Američko zlato je odatle prevoženo brodovima do Antverpena ili Đenove koji su bili sedišta bankarstva i gde se skupljao novac za špansku krunu. I druga roba je prvo dopremana u Sevilju: tako je npr. 1585. prva pošiljka čokolade stigla u ovaj grad i celu Evropu.

Prestonica Andaluzije je, bez sumnje jedan od najlepših španskih gradova. Obično je opisuju kao ženstven grad koji se ne ustručava da prikaže svoj šarm. Seviljanosi su izuzetno ponosni i posvećeni ljudi. Za njih Sevilja nije mesto već način života.

Sevilja je puna parkova i zelenila, što je impresivno za grad koji je izložen tako velikim vrućinama.

Parkovi su idealni za predah i sklanjanje od direktnog sunca, ali budite spremni da šetate po žutom saharskom pesku na svim stazama u parkovima

U Sevilji je najteže razumeti sistem gradskog prevoza i ostvariti komunikaciju sa ljudima.

Dve bus linije mogu vam omogućiti kružni obilazak grada – jedna C1 koja polazi sa Prado San Sebastian stanice i ide južno na drugu stranu reke, dok druga C2 ide severno prema Santa Justa železničkoj stanici. Obe linije pokrivaju isti pravac samo sa suprotnih smerova. Ostale linije ne prolaze kroz stare kvartove grada, pa nisu zanimljive za turiste.
Da biste obišli stare kvartove i videli sve znamenitosti, možda je najbolje da unajmite bicikl.

Šetnja može biti vrlo zamorna na temperaturama koje leti često prelaze 37 C tokom popodneva ili 30 uveče. Vreme je leti obično sunčano i toplo bez prevelike vlage. Mrak pada tek oko 22.30. Iako su ulice u starim kvartovima uske i pune hladovine preporučljiva je zaštita od sunca.

Ulice koje povezuju Plaza Nueva i Plaza Duque de la Victoria su glavna šoping zona. Sve prodavnice imaju velike tende koje štite od sunca. Izuzev velikih robnih kuća, prodavnice su, zbog vrućine, zatvorene u ranim popodnevnim satima.

Sevilja je čuvena po svom tapas, tradicionalnom jelu. Postoji mnogo više kafea i barova nego restorana. Restorani se obično otvaraju tek oko 20.30, a tek poneki rade između 13.00h i 16.00h.

foto:arteole.com