Svi će s puno pouzdanosti, u Knjaževcu, sedištu opštine kojoj selo Rgošte i njegova „banjica" pripadaju, reći će da u ovoj vodi čija je temperatura stalno 28,6 stepeni ima i selena, magnezijuma, fluora i mangana.
Radon je dobar za inhalaciju pluća, selen se povezuje sa lečenjem raka, zna se i da magnezijum blagotvorno deluje na srce, a fluor povoljno utiče na zdravlje zuba i čvrstinu kostiju. Posle Drugog svetskog rata voda je upućena u Beograd na analizu, gde je utvrđeno prisustvo ovih elemenata, ali i odgovoreno da njihova količina i kombinacija nemaju neko posebno lekovito svojstvo. Narod je, međutim, imao drugačije mišljenje: reumatični i oni što su patili od išijasa nisu se razumeli u hemiju, ali su znali šta im koristi.
- Evo tu, gde sedi ona žena - pričaju na obali „banjice", „male banje" meštani - sa onog kamena su prošlo leto konobari spuštali u vodu jednog iz Bosne. Na konopce, nije mogao da se pomeri... Posle dvadeset dana je išao sa štapom!
Banjica je sasvim neuređena, grubo rečeno: rupa puna vode, između puta s jedne i njive sa plastenicima s druge strane. Nema uređenih prilaza vodi, pa kupači, ako su mlađi, skaču... ili pažljivo silaze držeći se za kamenje i retke žbunove. Najčešće su iz okolnih sela i obližnjeg Knjaževca, ali ima ih što dolaze i iz daleka, ako ih nevolja natera. Ili su, jednostavno, dobro obavešteni.
- Ono devojče - pričaju kupači uglas o svetskoj šampionki u plivanju iz Pančeva Nađi Higl - tu je živela, u onoj kući. Svako jutro stavi peškirče oko vrata, pa trči eno tamo... a ovde, na ovaj kamen ulazila u vodu.
Prošle godine, prilikom obnove puta, otkopan je i ulaz u pećinu tik uz banjicu. Kažu da su se u njoj kupali rimski legionari. Kažu još i da u pećini radon izlazi na površinu u takvim „balonima" da kupača izdiže iz vode kao lopta... Što se Rimljana tiče, ima logike: pored ovog izvora nađeni su ostaci naselja iz bronzanog doba, pa malo pliće u zemlji, na istom mestu iz rimskog i srednjovekovnog. Očigledno je da su njihovi stanovnici i bez hemijskih instituta prepoznavali lekovitost mesta.
U Rgoštu su se, recimo, čudili kako nisam znao do sada da ova voda pomaže zaceljenju ogrebotina i plitkih rana. „To je zbog mangana..."
Pre dvadesetak dana, pričaju, usred noći zateknu u vodi Cigane sa konjem. Ovaj nečim isečen napred, preko grudi - kažu Rgoštani da je konj bio ukraden, da je bilo jasno da su ga vodili preko neke žičane ograde. Konjokradice ga dovele u banjicu da se izleči, ali su ih oterali...
Davna istorija
Na otkopu nastalom radovima na obali Svrljiškog Timoka nađeni su tragovi praistorijskog naselja. Pod rukovodstvom dr Milorada Stojića iz Arheološkog instituta u Beogradu i Bojane Ilijić, kustos arheolog Zavičajnog muzeja u Knjaževcu, obavljena su zaštitna arheološka iskopavanja, pri čemu su otkriveni delovi keramičkog materijala, životinjske kosti i alatke od njih, perle i koštani ukrasi. Posebnu vrednost predstavlja otkriće sedam žrtvenih jama, sa odlično očuvanim skeletima životinja koje su u njih polagane.
Autor: M. Petrović
