Sveti Nikola je bio sin jedinac veoma bogatih roditelja, koji su živeli u gradu Pataru. Posle smrti roditelja,našao se pred životnom dilemom. Imanje koje je nasledio bilo je veliko, što je zahtevalo mnogo rada.

Shvatio je da će morati da se stara o kućama,livadama,maslinjacima,stoci,slugama,radnicima,platama,dažbinama,investicijama,moraće da se ženi,jer toliko imanje ne može se očuvati bez ženske ruke, sa ženidbom će stići deca. Ako se nasleđa prihvati,zauvek će ostati u rodnom mestu punom uspomena.A od malena je želeo da se posveti Gospodu i njegovim nepoznatim putevima. Zato razdeli imanje slugama i siromašnima. Po mrkloj noći napusti mesto svog rođenja,da se u njega više nikad ne vrati. Proputovao je ondašnji svet, postao episkom miriklijski i učestvovao na prvom Vaseljenskom saboru u Nikeji. Darovan od Boga jakom verom, za života je učinio mnoga čuda i već tada postao omiljen u narodu. Ništa od toga ne bi postigao da na vreme nije razdelio imanje i pobegao od kuće. Upokojio se 343.godine.

Na njegov dan se sprema žito,mada ima onih koji veruju da je svetac živ,pa to ne čine. U južnoj Srbiji na ovaj dan prave šareni kolač koji sveštenik obavezno preliva vinom. Mese se ponekad i dva, od kojih jedan pripada svešteniku,a drugi ostaje u kući ,tzv.presveti.Na Nikoljdan,predveče, ovaj kolač se deli deci, koja treba da ga pojedu sedeći na drvetu.

Gospodar je vode i zaštitnik putnika. Slave ga mornari, brodari, ribari i svi čiji život zavisi od mora i vode.

Za Svetog Nikolu su vezane mnoge priče i predanja. Iz Kotora potiče priča o kapetanu i Svetom Nikoli.

Nekada davno, kapetan iz poznate mornarske kuće Vučinića reši,i pored svih saveta da to ne čini,da isplovi baš na Nikoljdan. Tako i uradi,ali samo što je njegov brod prošao pored ostrva Krf,napadoše ih arapski gusari, lako savladaše i baciše u okove. Kao okovani galioti plovili su godinu dana, moleći se Svetom Nikoli da ih spase. Posle godinu dana,beše to 19.decembra, blizu pirejske luke, napade njihov, sada gusarski brod,lađa kapetana Kukića iz Herceg Novog. Novljanin Kukić beše hrabr, uz to imade i 50 spremnih i odvažnih mornara koji posle žestoke bitke savladaše gusare. Za sve vreme bitke niko ne primeti starca s belom bradom koji je tu pored njih jahao nemirnog belog konjal. Kad je bitka završena,starac pokaza rukom Novljanima na brod i reče: „Sad spasite onu grešnu braću!",a ovi u njemu prepoznaše svog zaštitinika i svetitelja Nikolu. Novljani oslobodiše Kotorane,pa svi klekoše pred Svetog Nikolu i zahvališe mu.

Ovo je najčešća krsna slava u Srba. SREĆNA KRSNA SLAVA!

Autor:Dragomir Antonić