Srpski brend "rakija šljivovica" upisana je Uneskovu  reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva. 

Šljivovica je tako upisana na listu kao element društvene prakse i znanja u vezi sa pripremom i uporebom tradicionalnog pića od šljive.

Šljivovica proizvedena u našoj zemlji je  2016. godine od Evropske unije dobila sertifikat o geografskom poreklu i od tada nosi zaštićeno ime "Srpska šljivovica".

Na listi Uneskoa iz Srbije su već upisani krsna slava, kolo, pevanje uz gusle i  zlakuska lončarija.

Napitak od šljive je naročito poznat u našim krajevima. Uz šljivovicu se slavi, tuguje, dočekuju i ispraćaju gosti, postala je narodni lek za neke bolesti, jedan od naših najpoznatijih brendova i jednostavno rečeno deo svakodnevnog života. Gotovo da ne postoji kuća u kojoj se ne pravi šljivovica, a sama njena priprema podrazumeva posedovanje dobre opreme i iskustva. Što je ona starija, smatra se da je bolja. Zato se flaše odvajaju za posebne događaje, svadbe i rođenja dece. Tako da sledeći put kada vam domaćin ponudi ovo piće to treba naročito da poštujete.

 Da bi se dobila prava, dobra rakija potrebno je da se uberu pre svega zdrave, a zatim i potpuno zrele šljive, zato što one tada sadrže najviše šećera. Takođe, treba izvaditi koštice iz šljiva, pošto su one tvrde i ne rastvaraju se u vodi. Znak da su šljive zrele je kada počnu da opadaju sa drveća. Skupljene plodove treba očistiti od lišća, trave i zemlje i staviti ih u drvene kace ili plastičnu burad. Punjenje kaca ili burića treba da se obavi u jednom danu, kako bi se izbeglo kvarenje plodova. Da bi se ubrzala fermentacija šljiva njima se može dodati mala količina šećera. Kace treba dobro zatvoriti kako vazduh ne bi ulazio i treba ih držati na tamnom mestu na otprilike 15-20 stepeni. Sadržaj treba mešati na svaka dva dana, a sama fermentacija traje od 14 do 21 dan, zavisno do vremenskih uslova. Znak da je fermentacija završena, mogu da prepoznaju samo vrsni znalci, jer se iz kace tada oseća samo alkohol, odnosno kada je količina šećera jednaka 0%. Kada se proces fermentacije završi, tada možemo da pečemo rakiju.

 Rakija se peče u rakijskim kazanima, ali pre nego što počnete da je pečete, najpre trebate da odvojite sasušeni deo i deo koji se ubuđao i koji stoji na vrhu kace. Tek kada to uradite, punite kazan i to do 2/3 njegove zapremine. Pre nego što ga napunite, vatra mora da bude jaka, ali kada ubacimo šljive i napunimo kazan, vatru treba smanjiti. Ovaj proces se naziva destilacija i traje 2-3 sata.

 Prva tečnost koja izađe iz kazana pri destilaciji, nekih 6dl tečnosti je rakija najlošijeg kvaliteta i ona se baca. Nakon toga iz kazana ističe takozvana meka šljivovica, koja je dobra rakija, ali ne i ona vrhunskog kvaliteta. Kako biste dobili rakiju vrhunskog kvaliteta, mekanu rakiju treba da prepečete još jednom, odnosno još jednom da je pustite kroz proces destilacije. Na 100l ovako mekane rakije, nekih 1-2l je prvenac-loša rakija, koju možete da bacite, a nakon toga dobijate kvalitetnu prepečenicu, nekih 30l. Da bi tako dobijena prepečenica bila ugodna za piće, preporuka je da se meša sa destilovanom vodom, oko 14 litara destilovane voda na 30 l prepečenice.

 Nakon destilacije, rakiju treba staviti u bačve, poželjno drvene od hrastovine, kako bi ona dobila pravu boju i kako bi se postigao pravi ukus. Što duže ostavimo rakiju da odleži, ona će biti bolja. Minimalno što treba da odleži je 8-10 nedelja.