U Pirotu se već drugu godinu za redom održava Festival sira i kačkavalja, koji bi po rečima organizatora, Turističke organizacija grada Pirota, trebao da postane tradicija, da okupi što veći broj učesnika, kako iz ovog kraja, tako i cele Srbije. Pirotski kačkavalj i peglana kobasica imaju "zapaženo mesto u gastro-turističkoj ponudi Srbije". Cilj ove manifestacije je da se u Pirotu promovišu sirevi sa zaštićenim poreklom iz cele Srbije ali i da ima međunarodni karakter, pa se očekuje dolazak gostiju-proizvođača iz Francuske i drugih država. 

Godišnje se u pirotskom kraju proizvede oko 60 tona kačkavalja. To nisu ni približno dovoljne količine da bi se podmirilo tržište. Zaštita kačkavalja treba da podstakne, pre svega, male porodične mlekare, koje bi se udruživale i zajednički nastupale na tržištima.

Pirotski kačkavalj bio je najviše izvoženi proizvod iz Srbije još tridesetih godina prošlog veka. Tada je put Evrope i Amerike godišnje išlo 30 vagona kačkavalja.

Danas postoje razni sirevi koji nose naziv kačkavalj, ali izvorni kačkavalj pravi se još jedino, i to u veoma malim količinama, u Pirotu. Ovaj, kako se još zove, staroplaninski ili pirotski kačkavalj pravljen je u pirotskom kraju do početka devedesetih godina prošlog veka, kada su skoro nestala ogromna stada ovaca na Staroj planini. Ovo je jedan od najkvalitetnijih sireva u svetu, a njegova specifična aroma potiče kako od naročite ispaše, tako i od bakterije karakteristične za ovaj kraj. Iako se podrazumeva da je pirotski kačkavalj od ovčijeg sira, može se praviti i od kravljeg i kozjeg mleka ili kao mešanac.

Pirotski kačkavalj se pravi tako što se kriške podsirenog mleka spuštaju u vruću vodu, čime se dobija rastegljiva smesa, koja se potom mesi i soli dok se ne dobiju pogače od sira, koje se u narednih 15 dana prevrću, a zatim stoje i do šest meseci.