Salajka je jedan od najstarijih delova Novog Sada, a „Vijanje Božića“ je prastari običaj da uparađeni momci, na okićenim i brižljivo očuvanim konjima, obilaze kuće i, uz tradicionalni pozdrav „Hristos se rodi“ i pesme, komšijama čestitaju najradosniji hrišćanski praznik.
Zbog ideoloških razloga, ovaj običaj dugo je bio potisnut.
Stariji Salajčani pamte i period kad je policija hapsila one koji su pokušali da „Vijaju Božić“.
U Salajci se ovaj običaj priređuje drugog dana Božića, a ranije su momci i tek oženjeni muškarci svečano obučeni, isterivali konje, ogrtali ih ćilimom i peškirom, pa pevajući prolazili ulicama.
Jahači su svraćali u kuće u kojima ima devojaka za udaju ili kod rodbine, gde su ih častili pićem i kolačima.
Tamo gde nije bilo momaka ili mladih ljudi, na Božić su seljani isterivali konje iz svojih štala da se istrče po poljima.
Običaji danas nalažu da jahač ima crni prsluk, čizme i šubare od astaragana i belu košulju. Ispred kuća se nalazi piće i hrana. Jahač dobija košulju, a preko ramena mu se vezuje belo platno.
Pored Salajčana „Vijanju Božića“ su prisustvovali i ljubitelji konja iz Kovilja. Jovica Nešin jedan je od njih i kaže da već pet godina dolazi u Salajku kako bi uveličao ceremoniju, koju je organizovao konjički klub „Salajka“.
Autor: S.Aničić,24sata
