Sve važnije obredne radnje i obredni materijal o slavi vode neposredno poreklo iz Svete liturgije, šire uzeto - odnosno iz Crkve: u tome se ogleda crkveni karakter slave. Obred slave, kao i svi drugi obredi u Crkvi predstavljaju oblik komunikacije ili opštenja čoveka sa Bogom - zato je svaka molitva lično intonirana, i sve - osim onih koje se odnose na individualna lica - imaju oblik množine, što izražava saborni karakter molitve: baš kao i u samoj Božanskoj liturgiji u kojoj se molimo za sve, za ceo svet.

U toj sabornosti nije brisan nijedan pojedinac, ma kako bio mali i neznatan pred ljudima, a gramatička množina ne predstavlja naknadni zbir, nego ukupnost, sabornost - zajednicu.

Sveštenik prvo molitveno priziva Gospoda Isusa Hrista da blagoslovi predloženi hleb i vino, izgovarajući tri puta reči: "Gospode Isuse Hriste Bože naš, blagoslovi ovaj hleb i ovo vino Duhom tvojim Svetim svagda, sada i uvek i u sve vekove vekova. Amin." Zatim obema rukama uzima hleb i podiže ga, okrenut ikoni, odnosno istoku: "Gospode Bože, prinosimo Ti ovo u slavu i čast svetog...; njegovim molitvama primi, Premilostivi, ovu žrtvu u svoj nadnebesni žrtvenik."

Zatim spušta kolač i reže ga po donjoj kori u vidu krsta i preliva ga vinom čineći znak krsta.

Kolač okreću sveštenik, domaćin i svi prisutni - kružno, u desno, dok se pevaju tropari. Isti tropari se pevaju i na venčanju, kao i prilikom rukopoloženja u čin đakona, prezvitera i episkopa. Okretanje kolača u krug označava večnost. Krug je simbol večnosti.

Posle ovoga kolač se lomi na pola i stavljaju se njegove polovine donjom korom jedna prema drugoj, tako da prorezana mekota jedne i druge polovine bude okrenuta gore: nju celivaju sveštenik i domaćin tri puta. Sveštenik govori: "Hristos među nama." Domaćin odgovara: "I jeste i biće." Za vreme pevanja tropara kolač su okretali svi prisutni - domaći i gosti; ako ih je bilo mnogo, onda oni bliži neposredno su okretali kolač, a oni dalje njihovim posredovanjem bili su u vezi sa kolačem, držeći svaki ruku na ramenu onoga ko stoji ispred njega. Tu pojavu imamo ređe u kući, ali je zato imamo često, gotovo redovno kad je u pitanju hramovna slava, školska slava, esnafska i sl. jer se i tamo reže kolač a prisustvuje veliki broj vernika.

Pošto je završeno celivanje slavskog kolača, pevaju se tropari koji su u ovaj obred ušli iz prazničkoga bdenija, odnosno jutrenja.

Iza toga dođe jektenija u kojoj se moli za narod, arhijereja, Pravoslavne Hrišćane i na kraju za ukućane - po imenu. Na kraju, kao i obično, mali otpust. Tada dođe čestitanje.