Iz godine u godinu sve je više stabala voćaka i vinograda na ekonomiji manastira Hilandar zahvaljujući profesorima i studentima sa beogradskog Poljoprivrednog fakulteta. Već dogodine poteći će i prvo vino koje je proizvedeno za tržište, što će našoj duhovnoj svetinji dobro doći da nastavi sa daljom obnovom zdanja koja su nastradala u katastrofalnom požaru pre deset godina.

Jedan od ljudi koji godinama pomaže hilandarskom bratstvu u ovom poslu jeste profesor vinogradarstva sa zemunskog fakulteta Nebojša Marković, koji je lično prošao oko osamdesetak hektara plodnih površina pogodnih za gajenje žitarica, ali i drugih voćnih kultura. Ekonomija manastira, inače, ima oko osam i po hiljada hektara zemlje, najviše je šume, ali i dovoljno obradive površine na kojoj postoje idealni uslovi da se gaji vinova loza, voće, povrće, masline i druge kulture.

– Ni jedan drugi manastir na Svetoj gori nema ni približno toliko plodne obradive površine kao što ima Hilandar – kaže stručnjak Poljoprivrednog fakulteta.

Obnova starog i sadnja novog vinograda na polju Svetog Save, na kojem je nekad i postojao vinograd, kako dalje objašnjava naš sagovornik, bio je veliki, ozbiljan posao za bratstvo manastira Hilandara.
Naš sagovornik ističe da je kompletnu logističku podršku i realizaciju posla ponela Zadužbina manastira Hilandara iz Beograda, inače zadužena za poduhvat obnove Hilandara.

– Unapređenje manastirske ekonomije je sastavni deo obnove, jer treba da osigura samoodrživost monaške zajednice drevne srpske svetinje. Otuda je najvažniji doprinos celom poduhvatu onaj koji pružaju hilandarski monasi. Bez duhovnog rukovođenja igumana manastira Hilandara, arhimandrita Metodija, truda monaha Siluana, glavnog ekonoma, monaha Teodora, Jefrema i drugih koji su se saživeli sa napretkom mladog vinograda, danas ne bi imali ni vinograd ni izvrsno manastirsko vino – ističe profesor Nebojša Marković.

Naš sagovornik podseća da je Poljoprivredni fakultet pre osam godina potpisao ugovor sa Svetom srpskom carskom lavrom manastira Hilandar o podizanju i obnovi vinograda posle požara na Atosu. Zajedno sa poznavaocima sorti vinove loze i njenog uzgajanja koji su predavali na visokoškolskoj ustanovi u pomoć su priskočili i studenti koji već tradicionalno odlaze na Svetu goru i pomažu u rezidbi vinograda u zimskim mesecima, a u berbi krajem avgusta i u septembru svake godine.

Njihove posete i odlasci postali su redovni od 2008. godine pa su u Hilandaru i na imanjima manastirskim mogli i da primene stečeno znanje iz oblasti vinogradarstva, voćarstva, ratarstva i povrtarstva. U ovaj humanitarno-poslovni poduhvat vrlo brzo su se beogradskim studentima priključili i novosadski sa Departmana za stočarstvo koji su učestvovali u obnovi ribnjaka.

Sada svi zajedno mogu da se pohvale da su do sada obnovili 15 hektara vinograda, oko šest hektara maslina i hektar šljiva, i drugog voća, nektarina, pomorandži i limuna, i bašte oko jedan hektar.

Do sada je prošlo kroz ovaj program više od stotinu studenata koji su provodili na obuci i ispomoći od deset do trideset dana, pa i više.

Među studentima vlada veliko interesovanje. Tokom cele godine se interesuju i pitaju kada će se ići. Oni u razgovoru sa profesorima ističu još jedan značaj svog puta. Uvek žele da istaknu kako im puno pomaže ova duhovna svetinja i razgovori koje imaju sa časnim ocima. Iguman Metodije, monasi Teodor, Kirilo i drugi daju im duhovne pouke čiji je oslonac u jevanđeljskom učenju i duhovnom iskustvu časnih otaca i nađu načina kako da ih duhovno preobrate. Vrate se kao bolje i čak drugačije ličnosti i nastavljaju da se međusobno druže nazivajući se sa ponosom „hilandarcima". Među njima ima i onih koji su bili i po dva-tri puta i jedva čekaju da ponovo odu sa fakultetom ili se sami organizuju – kaže profesor Nebojša Marković.

Sa profesorom Markovićem na Hilandar odlaze i uvaženi i iskusni profesori sa nekoliko odseka koji takođe učestvuju u zajedničkom programu manastira Hilandara i domaćih visokoškolskih ustanova, a to su profesori Čedo Oparnica, Vlado Ličina, Mića Mladenović, Slobodan Jović, Nebojša Momirović, Mirko Ivanović, kao i profesori sa Mašinskog, Elektrotehničkog i Arhitektonskog fakulteta, ali i obični poklonici, dobrovoljci koji pomažu u poslovima na Hilandaru.

U novim zasadima na hilandarskim imanjima posađene su internacionalne i autohtone srpske i grčke sorte. Najpoznatije su „merlot", „kaberne sovinjon", „kaberne fran", „grenaž", „šardone", zatim domaće „prokupac", „vranac", „smederevka", „žilavka", grčke „krfsko crno", „atiri" i druge. Profesor Nebojša Marković najavljuje i jednu lepu vest, a to je da će već početkom iduće godine vino proizvedeno na Hilandaru od ovih sorti dospeti i na domaće tržište, a novac tako prikupljen davaće se za obnovu manastira pošto su zbog ekonomske krize donacije sve manje, ali koristiće se i da se omogući manastiru da se samostalno izdržava i da nastavi svoju viševekovnu duhovnu misiju na radost sve većeg broja poklonika.

-----------------------------------------------------

Hilandarci

Među studentima sa više beogradskih fakulteta koji su pomagali obnovu manastira posle požara, a ima ih ne samo sa Poljoprivrednog već i sa Mašinskog, Arhitektonskog i Elektrotehničkog, posebno se izdvaja grupa mladića koji su najredovniji posetioci Svete gore. Među njima su sagovornici „Magazina" Stevan Novaković i Vasilije Belada koji spadaju u grupu studenata „hilandaraca", kako sebe nazivaju. Oni su do sada ukupno proveli nekoliko meseci radeći na ekonomiji Hilandara i imali prilike da razgovaraju sa monasima. Sada uglas ističu da je jako bitno da što je više moguće mladića u tom uzrastu ode na Svetu goru i izgradi sebe kao bolje i zrelije ličnosti.

– Upoznao sam pravoslavnu veru kakva je u stvari, ranije sam samo poštovao običaje. Mnogi moji drugovi su se naglo uozbiljili i sazreli, a mnogi su se i poženili. Nisu to više oni studenti koji gledaju kako da nađu „krivinu", kaže Novaković i dodaje da bi želeo da po ugledu na novosadsko udruženje „Sveti Sava" i u Loznici dobije blagoslov i osnuje istoimeno udruženje koje bi propagiralo što masovnije odlaske na Svetu goru radi duhovnog preporoda.

Dvojica mladića ostali su da rade u metohu manastira u Krakovu jer su bili ovde u teškoj materijalnoj situaciji, saznajemo od naših sagovornika.

– Kada se provede četrdeset dana u Hilandaru u poslušanju, radu i razgovorima sa duhovnim ocima, to vas zauvek izmeni. Mi koji smo kroz to prošli osećamo da smo duhovno bliski i međusobno se prepoznajemo – kaže Stevan Novaković.

Autor: Dragoljub Stevanović/politika