Žurnal de Ženev.oktobar 1918.o Gvozdenom puku :"Izgleda da oni vode borbu u hipnozi,u nekom letargičnom snu,idu napred...pod neprestanom borbom,zaneseni,opijeni,idu iz dana u dan kao oluja,kao mahniti,po 30-40 kilometara dnevno.Ova brzina gonjenja je samo za kinematografske filmove..."

Imam veliki čast da pišem o najboljem puku srpske vojske,o 2.pešadijskom puku,koji je zbog izuzetne hrabrosti i požrtvovanja,dobio naziv "Gvozdeni puk", 7.oktobar 1912. je dan kada je cela Toplica izašla da isprati svoju diku i ponos,svoj 2.pešadijski puk 1.poziva Moravske divizije.

Ljudstvo koje se nalazilo u ovom puku je bilo mobilisano od strane prokupačke okružne pukovske komande.Tog dana,na ulice je izašlo sve što je moglo da hoda,da u čast i slavu isprati srpske vitezove,od kojih se većina neće vratiti kući.

Prema dostupnim podacima u koje nisu uračunati gubici puka od bolesti koja je harala,a naročito kolera i tifus,u ratovima od 1912. do 1918. poginulo je 32 oficira 1239 podoficira i vojnika,a ranjeno je 148 oficira i 6492 vojnika i podoficira puka.U Toplici nije postojala kuća koja za potrebe puka nije dala vojnika,neke i dva i više.Svi su oni otišli u rat i u večnu slavu.

Za vreme Prvog i Drugog Balkanskog rata i Prvog svetskog rata u sastavu Gvozdenog puka je učestvovalo oko 19.000 boraca,a sam Gvozdeni puk je učestvovao u svim najvažnijim bitkama.Puk se u Prvom Balkanskom ratu borio u Kumanovskoj,Prilepskoj i bici za Prilep,a podatak da su u Drugom Balkanskom ratu u borbama protiv Bugara poginulo 50 posto vojnika,komandant puka,svi komandanti bataljona i svi komandiri četa,dovoljno govori u kakvim je bitkama Gvozdeni puk učestvovao.

U čuvenoj Bregalničkoj bici, Gvozdeni puk je stekao besmrtnu slavu kada je 18.juna 1913.jurišom na kotu 650 probio bugarski front i samim tim rešio pitanje pobednika.
U Prvom svetskom ratu,Gvozdeni puk je učestvovao u bici na Ceru,baš na čuvenom Tekerišu,kao i u Kolubarskoj bici.Pamti se i čin komandanta puka,pukovnika Milivoja Stojanovića,koji je videvši da mu vojnici masovno ginu,poveo puk u juriš na neprijatelja.Juriš je uspeo,Kremenica je osvojena,a pukovnik Stojanović je poginuo u jurišu.U čast pukovnika Milivoja Stojanovića,čuveni kompozitor Stanislav Binički je komponovao pesmu "Marš na Drinu".

Nakon smrti pukovnika Stojanovića,komandu nad Gvozdenim pukom preuzima treći ratni komandant,pukovnik Dimitrije Milić,a početkom 1915. Gvozdeni puk biva prebačen u Makedoniju,da bi ojačao front prema Bugarskoj.Prilikom povlačenja preko Albanije,Gvpzdeni puk je poslednji napustio teritoriju Srbije,što je vojnicima jako teško palo,pa je major Vojislav Gojković morao da održi govor,pokušavajući da uteši hrabre borce:

"Vašoj slavi ravne nema.Vi ste junaci nad junacima!Bugari udruženi sa Nemcima i Austrijancima navalili su na nas i prirodno je da nismo mogli odoleti toj velikoj navali.Mi nismo propali i nećemo propasti,jer nismo sami.Sa nama je velika Rusija,bogata Francuska i moćna Engleska.Naši saveznici nas neće ostaviti i oni će nam pomoći.."
Nakon oporavka na Krfu Gvozdeni puk se 18.jula 1916.vratio na front zauzimanjem Gorničeva.

U Gvozdenom puku su se rame uz rame sa muškarcima borile i dve žene.Žene heroji,čuvena Milunka Savić i Engleskinja Flora Sends.

4.novembra 1916.Gvozdeni puk osvaja kotu 1212 ,čime se oslobađa Bitolj,vrlo aktivno učestvuje u proboju Solunskog fronta,a posebno se ističe u oslobađanju Niša,Aleksinca,Paraćina,Svilajnca i stiže sve do Grocke.Gvozdeni puk nastavlja nakon toka svoj ratni put,prebacuje se preko Dunava i oslobađa Zrenjanin,a 7.novembra 1918. oslobađa Kikindu.Krajem 1918.Gvozdeni puk je prebačen u Beograd i sve do 5.maja 1920 se nalazio u Beogradu,kao deo Gardijske jedinice.Tek kada je formirana Garda,Gvozdeni puk je demobilisan i malobrojni preživeli vojnici su se mogli vratili u Toplicu.

Za pokazanu hrabrost,ordenom Karađorđeve zvezde sa mačevima odlikovano je 255 oficira,podoficra i redova Gvozdenog puka,a čak 35 najhrabrijih vojnika je dva puta odlikovano istim ordenom.Zastava Gvozdenog puka je takođe najodlikovanija zastava srpske vojske.

Francuski maršal Franše de Epere je o Gvozdenom puku rekao sledeće;
"To su seljaci,skoro svi.To su Srbi,tvrdi na muci,trezveni,nesalomivi.To su ljudi slobodni,gordi na svoju rasu i gospodari svojih njiva".

Autor: Duško Mijatović