Velika legenda o blagu popa Martina, hajdučkom harambaši koji je sa svojim hajducima presretao turske karavane i otimao im zlato, vekovima unazad podgreva maštu mnogobrojnih tragača za zlatom na Staroj i Suvoj planini.

Ovu legendu u svojoj knjizi „Carigradski drum" opisao je publicista iz Bele Palanke Bratislav Petrović.

On kaže da se brojne legende o blagu popa Martina i danas prepričavaju od Niša do Sofije u Bugarskoj.

„Za tovarima blaga pop Martina koje je sakriveno u planinskim bespućima ovog kraja i danas se traga. Radeći na prikupljanju materijala za roman razgovarao sam sa mnogim tragačima za zlatom. Video sam da su to ljudi koji su spremni da zapostave i porodicu i da ceo svoj život podrede traganju za tovarima zlata pop Martina. Toliko im je mozak opijen pričama o tovarima zlata da i najbanalnije papire i mape uzimaju ozbiljno", kaže Petrović.

Za blagom popa Martina najviše se traga na Staroj i Suvoj planini, na mestima zvanim Tri čuke, zatim na Vlaškoj planini gde se po predanjima nalazi jedan od ulaza u navodni Zlatni grad u koga se ulazi kroz takozvanu „smukovu rupu".

Ona je, po predanju, zaštićena specijalnim mehanizmom u obliku zmije-smuka koji svakoga ko uđe ubija na mestu, pa po pričama meštana niko iz te rupe nije živ izašao.

Tu zamku je, kako kažu tragači, „dizajnirao" lično pop Martin kako bi zaštitio svoje blago.

„Da bismo što vernije opisali život tragača za zlatom, jednu grupu tragača smo pratili neprekidno šest meseci. Njihovu glad za zlatom koriste i mnogi prevaranti koji im za velike pare prodaju navodno verodostojne mape koje vode do blaga popa Martina", priča Petrović za Tanjug.

Iako u našim zvaničnim dokumentima i arhivama nema tragova o popu Martinu, po Petrovićevim rečima, o njemu ima dosta dokumenata u bugarskim arhivama, s obzirom na to da je njegova hajdučka četa delovala na sadašnjem pograničnom području Srbije i Bugarske.

Neki dokumenti, pre svega iz Bugarske navode da je on zapravo poreklom iz Bugarske, i da su ga nazivali „vojvoda Vlčan".

Po legendi pop Martin Himović je poreklom iz Dubrovnika, a na Suvoj planini je služio kao sveštenik negde u 18. veku. Živeo je mirnim svešteničkim životom sa svojom ženom koja je bila nadaleko poznata po lepoti.

Turci su mu je zbog toga i oteli nakon čega se on odmetnuo u hajduke, postao harambaša i svetio se Turcima tako što je presretao turske karavane koji su zlato vozili ka Istanbulu i u tesnacima Zvonačke banje, te im otimao tovare.

Niko ne zna gde je blago sakrivao, ali se veruje da je to upravo u Smukovoj jami pa zbog toga i danas veliki broj tragača za zlatom prekopava planine u ovom kraju u potrazi za velikim bogatstvom-kaže Petrović.

U potrazi za zlatom tragačima ništa nije sveto pa su tako u manastiru u selu Planinica freskama iskopali oči, jer su verovali da su ispod očiju svetaca sakriveni dukati.

Takođe na udaru tragača su i stoletna stabla hrasta, koja se smatraju svetim drvećem, ali zbog svoje dugovečnosti i činjenice da mnoga potiču još iz turskog doba tragači smatraju da su to mesta gde se najčešće sakrivalo blago.

Prenosimo deo zapisa o zakopanom blagu :

„Kod mesta Sveta Paraskeva, sokobanjsko, kad uđeš u crkvu, od vrata od istoka idi do sred crkve i stani, ima kamik žut. Pod njega tovar zlata."

„Od Vlasotince mesto Parosilj, tu traži bunar santrač od kamen bigorljiv, u taj bunar spustismo bure zlata."

„Spram Ćele-kule, niška okolina, ima turski grob, u grob pare. Ovo je Kočin plan preveden oko 1800. godine, istinit."

„Traži Malekovo vodeniče. Nad vodenicom u lešta grob vodeničarski i pare u grob. Buka sa usta vezana sa lanac za kamen. Vidi dobro, ima sa obe strane po jedan krst ukovan na kamen. Od buku pođi naviše, nađi ustav ili savak, stani na savak i preskoči preko vode, tu kopaj, ima jedno kače sa parama, na pare ima sablja sa tri draga kamena, ima tefter sa zlatne korice od sedam oka, i dva krsta i jedne terazije zlatne."

„Ajde u Malu planinu i traži Gargovu vodenicu ona je zakačena za oganj. Vidi se dok je veka i sveta na poljani, na njoj tri kamena, jedan drugog ne udara. Na jednom je kuća, na drugom plovka, a na trećem sedam prutova. Na vodenicu čerep prosečni, nad njim ima i dva golema, pred vodenicom ima sedam stepenika a na srednjem jedan crven."

„Ispod vodenice ima poljana, na poljani tri bresta sa žilama spletenim, a preko puta ima tri groba Turska. Ima tu i kamen veliki kao polovina plasta. Da se popneš na njega. Odozgo ima iskovana sofra, sa sedam hlebova, sedam kašika i jedna velika kašika, jedno somče, dve ribe, jedna cela, jedna pola, pastrmka i jedan nož i na dole visi mleko i jedna srna, i jedan grob, do njega ploča, a na ploči ruka, ispod nje bakrač sa bele pare. Tamo ima i mačka ćopava u stenu.."

„Sedam dolina se sabiraju, do mačke ima ploča i sedam stepenika, to je po vlaškom planu, znak da su tu pare."