''Noć zvezdana, vrh bezdana, među tamno Cerje s'lazi, Beskućniče s Rajne pazi, ovuda se ne prolazi. Nisi pito tvoje stare, te ti noga kratko gazi, Beskučniće s Rajne pazi, ovuda se ne prolazi''

Veselin Misita je rođen 19.03,1904.u selu Buni u blizini Mostara,kao jedno od devetoro dece.Pre izbijanja Balkanskog rata porodice Misita se seli u Banjaluku,gde Veselin završava Osnovnu školu i Gimnaziju,kao i nižu vojnu školu,a 1934.završava i vojnu akademiju.Kao zaista svestrana osoba,završava i mnoge kurseve,a jedan od njih je i skijaški. Veselin se školovao u Francuskoj i Češkoj. Odlično je govorio nemački, francuski i češki jezik,a oženio se Čehinjom Margit Keclikov,pa je u brahu sa prelepom Čehinjom unapređen u čin majora,te je postao najmlađi major u Kraljevini Jugoslaviji.Kao odličan oficir koji je mizuzetno brzo napredovao,major Misita je odlikovan Zlatnom medaljom za revnosnu službu 1928. godine, medaljom za vojne vrline 1937, i čehoslovačkim ordenom Belog lava četvrtog stepena 1938. godine.

Sam početag rata ga zatiče u činu potpukovnika u Banjaluci, kao komandant artiljerijskog puka.Ne prihvata slom vojske,ne prihvata kapitulaciju i u maju 1941. sa grupom vojnika i oficira koji se nisu hteli predati okupatoru,probija obruč kod Doboja i dolazi na Ravnu Goru.Na Ravnoj Gori ostaje vrlo kratko,zato što po naredbi odlazi u Podrinje,da sa zamenikom,kapetanom Dragoslavom Račićem pripremi ustanak protiv okupatora.Misita stiže 15.juna u Loznicu,smešta se u domu trgovca Savića,odatle plete mrežu i obaveštava narod,a kao komandu operacije odabira manastir Tronoša, u kojem je iguman bio čuveni Georgije Bojić Džidža.U manastiru su održavani sastanci i priprema napada,a moram i da vam napomenem dragi čitaoci,da je održano i nekoliko sastanaka sa komunistima,sa kojima tada još uvek nije bilo sukoba.U manastir Tronošu su, radi dogovora o napadu, dolazili i komunisti predvođeni Vladom Zečevićem, koji je bio sveštenik, političar, član Demokratske stranke, a na kraju rata i komunista.Međutim,za razliku od kapetana Deroka,Veselin Misita je bio vrlo energičan i žustar prema komunistima i poručio im da će kazniti svaku njihovu izdaju,ili napad na njegovu vojsku.

19. avgusta 1941. godine, na Širokoj Ravni u prisustvu mnoštvo naroda iz čitavog Podrinja, Dragoslav Račić postrojio je oficire i vojnike,održao govor i položena je zakletva a činodejstvovai je iguman Georgije Bojić Džidža.Ubrzo iz Gorskog štaba na Ravnoj Gori stižu naređenja za napade na Loznicu, Bogatić, Banju Koviljaču, Zavlaku, rudnik Zajaču i Krupanj.

Žureći u napad na Sovjetski Savez, Nemci nisu u Aprilskom ratu obavili posao kako su planirali,ili su potcenili snagu vojske Jugoslavije,što će se pokazati potpuno pogrešno.Veliki deo vojnika, njih oko 300.000 (uglavnom Srba) nisu uspeli da uhvate, niti da zaplene veći deo naoružanja,koje je bilo sakriveno i spremno za upotrebu. Nemci takođe tada nisu mogli da ostave na srpskoj teritoriji vise od 4 posadne divizije (704, 714, 717, 718). Pve tri su se nalazile istočno, a četvrta zapadno od Drine. Te divizije imale su po 10.000 vojnika drugog poziva i imale su vrlo slabu borbenu vrednost,pa su osećajući se bezbednim po srpskim gradovima,postajale i lak plen.

Napad na Loznicu je počeo 31.avgusta 1941.pa se ako se služimo činjenicama,taj datum može smatrati kao početak ustanka u Srbiji.Kako su partizanske jedinice odbile zajedničku akciju,naređeno je da se ne čeka sa napadom i rano ujutru 31.avgusta 1941.na znak zvona, oko 7 časova, započeo je napad. Ostaće zabeleženo u istoriji Drugog svetskog rata da je Veselin Misita prvi oficir u okupiranoj Evropi koji je Nemcima uputio pismeni ultimatum za predaju:

„Aktivni i rezervni oficiri, podoficiri i redovi sa svojim učiteljima i sveštenicima i celim okolnim građanstvom traže predaju grada, pri čemu vam se jemči svaka vojnička čast. Ukoliko ne izvršite predaju grada, mi ćemo vas napasti i grad oteti.U tom slučaju nemate šta da od nas tražite, a rok za ispunjavanje ovog zahteva je 30 minuta."

Nemci su odbili poziv,a napad na Loznicu je počeo na sva tri nemačka uporišta u gradu. Napadom su rukovodili: Veselin Misita na kafanu Hajdukovića, poručnik Mika Komarčević na Vukov dom i Georgije Bojić Džidža na Gimnaziju u Loznici.Nakon dva sata borbe,grad je bio u rukama ustanika,a nažalost svih,pri napadu na kafanu u kojoj je bila nemačka baza,dok je ubacivao bombe kroz prozor, uskočio je kroz prozor u kafanu,gde je Veselin Misita pokošen rafalom iz automata. Kraj njega je pao i Lozničanin Mujaga Zečanović, koji je od oružja ima sekiru za drva.Pao je tik pokraj Veselina. Sedamnaest Nemaca je poginulo u borbi, njih 96 palo je u zarobljeništvo, a ostatak je pobegao. Zarobljenici su sprovedeni u manastir Tronošu, a ranjenici u bolnicu. Previjeni su i prema njima se postupalo vrlo humano. Gubici oslobodilaca Loznice su bili: 8 poginulih i 4 ranjenih. Tako je Loznica postala prvi oslobođeni grad u porobljenoj Evropi i ujedno to je bila i prva pobeda nad silama Osovine u Drugom svetskom ratu i tzv.
Svojim starešinama Nemci su tada iz Srbije nevoljno javili:

"Ustanici na području Loznice i Krupnja najvećim delom pripadaju nacionalistima. Srpsko stanovništvo u celini učestvuje u ustanku. Izvestan broj razbijenih nemačkih vojnika još luta na području Loznice i Krupnja. Još se ne mogu sagledati sopstveni gubici."
Ustanici su potom pod komandom Dragoslava Račića nastavili da nižu pobede i uskoro su bili oslobođeni Banja Koviljača, Bogatić i Krupanj.

Potpukovnik Veselin Misita je položio svoj mladi život na oltar Otadžbine i tako će njegovo ime zauvek ostati zapisano zlatnim slovima u srpskoj istoriji. Jugoslovenska kraljevska vlada ga je posmrtno unapredila u čin pukovnika i odlikovala ga zlatnom Karađorđevom zvezdom sa mačevima.Naša je obaveza da ga sačuvamo od zaborava,što ovom prilikom i pokušavam da učinim.

Noć zvezdana vrh bezdana,
među tamno Cerje slazi,
beskućniče s' Rajne pazi,
ovuda se ne prolazi.
Tu mi s' vukom drugujemo,
na planinskoj uskoj stazi
i sa pesmom umiremo,
ovuda se ne prolazi.
Tu se bluze tvoje plave,
lobanja se suncu plazi,
iz kostura niču trave,
ovuda se ne prolazi.
Nisi pit'o stare svoje,
pa ti noga drsko gazi,
ovde naše čete stoje,
ovuda se ne prolazi!
Pesma "NA CERU"majora Vojislava Tufegdžica, jednog od komandanata napada.

Autor: Duško Mijatović