Kada govorimo o srpskom filmu između dva svetska rata,onda se neizostavno mora pomenuti remek delo "Sa verom u Boga",film koji je 1932.godine snimio Mihajlo Al.Popović.
Reč je o vrhunskom ostvarenju,toliko dobrom da se u to vreme ni u Holivudu nisu snimali bolji filmovi.Film "Sa verom u Boga" govori o golgoti i stradanju srpskog naroda u I.svetskom ratu.Najzanimljivije je da je sam reditelj sakrio film,plašeći se da ne strada zbog njega,pa je ovo izuzetno ostvarenje pronađeno tek 1980. u nekoliko filmskih arhiva.Bez ikakve sumnje možemo biti ponosni da je film "Sa verom u Boga" jedan od najznačajnijih svetskih nemih filmova koji su ikada snimljeni.
Zbog I.svetskog rata i izuzetno teške situacije u kojoj je bila Srbija,naši snimatelji nisu bili u mogućnosti da rade,a tek krajem 1916. u Solunu je formirana Kinematografska sekcija srpske vojske,kojom je rukovodio Dragiša Stojadinović.U vreme I.svetskog rata za nas je od velikog značaja rad savezničkih kinematografskih sekcija na Solunskom frontu,pa su Leons Šnajder,Donald Tompson,Arijel Vardžes,Žan Emar,Umberto Romanjoli i drugi,beležili kamerom sve aktivnosti srpske vojske u toku rata.Sa srpske strane aktivan je bio već pomenuti Dragiša Stojadinović,koji 1915. kamerom beleži odbranu Beograda.
Zahvaljujući njima,sačuvani su brojni kadrovi o radu Vrhovne komande i o proboju Solunskog fronta.Po završetku I.svetskog rata,stvorena je nova država,Kraljevina Srba,Hrvata i Slovenaca,ali u Srbiji zbog ratnog razaranja i osiromašenja,nije bilo volje da se pomogne filmskoj industriji.
Takvo stanje je potrajalo sve do 1922.godine,kada je pri Ministarstvu zdravlja osnovana Radionica za izradu filmova,u kojoj su Mihailo Mihailović i Milutin Nikolić uspeli snimiti nekoliko dokumentarnih filmova sa temom zdravstvene zaštite.Nedugo zatim je osnovan klub filmofila,koji je čak i počeo da snima komediju "Kačaci",ali zbog nedostatka sredstava film nikada nije završen.Međutim,sve to je dalo podstrek našim kinematografima,pa je sredinom dvadesetih osnovano nekoliko filmskih kuća,a najznačajnije su: "Novaković film","Artistik film" ,"Pobeda film",a među njima se posebno ističe Kosta Novaković,koji snima nekoliko odličnih dokumentarnih filmova,kao i socijalnu dramu "Grešnica bez greha".Tridesetih godina je zvučni film preplavio bioskope na zapadu,ali se kod nas još uvek zadržavao nemi film,a zanimljivo je da su u drugoj polovini tridesetih u Srbiji bili zabeleženi i prvi pokušaji snimanja takozvanih "obojenih filmova",u kojima su učestvovale tadašnje svetske filmske zvezde kao što su:Ita Rina i Svetislav Ivan Petrović,koji su poreklom bili Srbi.Tada čuveni "Artistik film" i snimatelj Stanislav Krakov 1940. su snimili film "Golgota Srbije" u kojem se govori o tragediji srpskog naroda u I.svetskom ratu.
Kada je konačno delovalo da kinematografija kod nas uzima maha,počeo je II.svetski rat,a napad na Jugoslaviju je izazvao totalni krah srpske filmske industrije.Ipak su kamerom zabeležena presudna dešavanja uoči rata,kao što je 27.mart i 6.april 1941.godine,a uz mnogobrojne amaterske snimke,bombardovanje i herojsku odbranu Beograda,zabeležile su i kamere "Artistik filma" i "Novaković filma".Veći deo tih materijala je sačuvan i može se pogledati i preko interneta.Za vreme rata okupacione vlasti su kontrolisale kompletnu kinematografiju u Srbiji,pa je u našim bioskopima prikazivana nemačka ratna propaganda,ali je u i takvoj situaciji ipak snimljen domaći film "Nevinost bez zaštite",u kojem je nosilac glavne uloge bio čuveni akrobata Dragoljub Aleksić.
Nedićeva vlada je 1943.pokrenula filmske novosti pod nazivom "Nova Srbija",gde se uglavnom govorilo o političkim dešavanjima i životu o Srbiji u to vreme.Kako se u našoj zemlji pored borbe protiv okupatora vodio i građanski rat između Jugoslovenske vojske u Otadžbini i pripadnika Narodno oslobodilačkog pokreta,nije bilo snimaka dve suprotstavljene strane,pa tek od 1944. postoje snimci američkih,engleskih i sovjetskih snimatelja,koji su pratili borbe na našem području.Polovinom 1944. stvorena je filmska sekcija NOV-a,koja je nedugo zatim prerasla u filmsku sekciju Jugoslavije,a kasnije u "Filmske novosti".To je označilo i početak novog poglavlja u razvoju Kinematografije na teritoriji Srbije,što je predstavljalo i totalni diskontinuitet sa dotadašnjim radom i filmovima na ovim prostorima.
I na kraju,moram da napomenem da je filmska industrija kod nas u periodu 1896-1945. prolazila kroz vrlo težak period,počev od siromaštva,nedostatka kvalitetne opreme,amaterizma,ratova,ali se uz nekoliko odličnih ostvarenja o kojima je ovde pisano,sa ponosom može kazati da je srpska kinematografija ostavila neizbrisiv trag u evropskoj filmskoj istoriji.
Piše: Duško Mijatović
Plakat za film Sa verom u Boga
