Sa ponovnim dolaskom Turaka 1813. godine zaveden je poredak sličan onome uoči prvog srpskog ustanka. Mnogo domova je zapaljeno, stanovništvo je odvođeno u ropstvo a ne mali broj je nalazio utočište u zbegovima po šumama i planinama. Tek kada je Kuršid paša dao opštu amnestiju svim Srbima, stanje se počelo popravljati. Veliki broj porodica vraća se svojim kućama, istaknute ličnosti koje su ostale u Srbiji - Miloš Obrenović, Arsenije Loma, Milić Drinčić i drugi, predali su se Turcima i dobili oproštaj. Privreda je počela da oživljava.

Dolaskom Sulejman paše Skopljaka za vezira beogradskog pašaluka ponovo nastaje period nasilja, pljačke i teškog ekonomskog izrabljivanja. Zavedeni su novi oblici feudalne eksploatacije, Turci ubijaju Stanoja Glavaša i prete ostalim narodnim prvacima. U ovakvoj situaciji počinju prvi tajni pregovori o pokretanjunovog ustanka. Sastanci u Rudovcima i Vreocima gde učestvuju predstavnici iz takovskog kraja, posebno su značajni po odlukama koje su tada donesene. Na sastanku u Rudovcima glavnu reč je vodio Arsenije Loma. Zalažući se za narodni ustanak on je, između ostalog, rekao:

"Braćo, ovaj je sav naš zbor i ugovor dobar i čestit, ali znajte svi , što i ja znadem, da nikada ništa od dogovora biti ne može ako i Miloš rudničke nahije sadašnji knez, u to snama ne pristane".

Skupština u Rudovcima donela je odluku da se Miloš pozove da pristane sa narodom na ustanak, a ako se ne složii ne pođe u borbu protiv Turaka, da ga ubiju.Potom skupština odredi Lomu i zakune ga da on to "zaključenje njeno izvrši". Loma se primi ovoga , zakune se i zaveri skupštini "da će gledati da Miloša narodnjem ustanku privoli, a ako ne htedne, da će ga on kao Turčina smatrati i u prvoj ga zgodnoj busiji ubiti, da ne služi ni Turcima , kad neće svom narodu i kukavnoj sirotinji u ovako nečuvenoj nuždi i stradanju i tako da se od njega najpre počne, pa onda to će lašnje biće na Turke".

Kada je knez Miloš Obrenović uspeo da dobije odobrenje od Turaka i da krene iz Beograda, gde se nalazio kao talac, saslušao je u svojoj kući u Crnući odluku da se povede borba "čim grane proleće". Zabrinut zbog ovog krupnog preduzeća on je Arseniju Lomi rekao:

"Ja ni u šta takvo ugaziti niti mogu , niti smijem prije dok se barem sa sobom ne saberem ovog okružja prosti narod, da ga upitam, šta misli i hoće li se on braniti od svega srca, ništa ne žaleći i ništa ne štedeći, pa da meni kažu tu onda, koga hoće za najstarijeg i sveopštijeg gospodara svojeg,da ja to znam odmah."

Dogovoreno je da se konačna odluka donese na Cveti, kada je u selu Takovu veliki narodni sabor, a svet dolazi iz mnogih krajeva. Pripreme za ustanak držane su u najvećoj tajnosti i agitacijaje u početku bila ograničena uglavnom na rudničku, kragujevačku i čačansku nahiju.

Ogorčen na Turke narod nije ni sačekao Cveti. Tako je još 8. aprila Arsenije Loma u Jasenici rasterao Turke haračlije, a 10. aprila Jovan Obrenović, Simo Paštrmac i Blagoje iz Knića ubiju porezdžiju u selu Konjuši. Sa ovim događajima može se smatrati da je ustanak već počeo.Do narodnog sabora u Takovu narodne mase bile su već pripremljene. Kada je Miloš stigao u Takovo, mogao se uveriti da svi i staro i mlado, za ustanak. U nedelju, 11. aprila 1815. godine, posle završene službe u crkvi u Takovu, Miloš izađe pred narod, popne se na jedan veći kamen i počne govoriti:

"Slušajte braćo. Čujte svekoliki Srbi. Čuj veliko i malo, muško i ženskokoji ste god došli evo ovde danas. A tko nije danas ovde, onaj svakako od vas da čuje i očuje, i da svak dobro razumije i upamti ovo što ću svima sada za vazda prozboriti. Ako ste radi mene imati s vama i pred vama od sada za svagda u opštem poslu i rukovodca za narod i zavičaj i ako ste radi da svi naši trudi budi napredni, a vi sad svi iz jednog ovdi grla pred ovim božijim domom to izrecite i pred svetim oltarom zavjet činite,da vi na vaše duše primate sve ono što bi od ovog preduzetogposla moglo izaći nesreće i postradanja, pak i to da meni sad ovdiobećavate i odmah da mi date punu vlast i slobodnu volju da ja mogu zapovjedati svakom vam i da mogu nakazati (kazniti) svakog koji me god ne bi što hteo poslušati ili koji bi što ukvario".

Na to svi jednoglasno poviču: "Sve na našu dušu, i vrat, i obraz . . . ". Zatim svi redom izljube Milošu ruku i zažele uspeh.

Posle ovoga Miloš je u Crnući, gde se okupilo dosta sveta, obukao najsvečanije odelo, uzeo zastavu i izašao iz vajata rekavši:

"EVO MENE, ETO VAS, RAT TURCIMA"

Tako je počeo drugo srpski ustanak. I sada, ko zna po koji put, narod je ustao, izvukao svoje skriveno oružje iz šupljeg drveća i panjeva i krenuou nivu borbu koja će mu doneti toliko željenu slobodu.

Jedan od najvažnijih bojeva vođenih u drugom srpskom ustanku je boj na LJubiću u Čačku, gde su se, pored Miloša Obrenovića, borili Milošev brat Jovan, Milić Drinčić sa borcima iz takovskog kraja, Lazar Mutap i drugi. Na bojište je u jednom kritičnom momentu došla i kneginja LJubica, koja je ohrabrila ustanike. Na LJubiću je junački poginuo Tanasko Rajić braneći svoje topove. Pobeda na LJubiću i Čačku bila je odlučujuća u drugom srpskom ustanku.