Veoma lepa i živopisna nošnja iz Šumadije, očuvala se dobrim delom do današnjih dana. 

Žene su se češljale na kongu. Konga se stavljala na potiljak a ispod brade pričvršćivala kumašem, crnom somotskom trakom i krpicom na kojoj su nanizana dva reda srebrnih para. Preko konge je vezivana mala bela marama doglavljača a preko nje ubradač, beli peškir, ili kupovna marama sa resama, koja je visila niz leđa.

Košulja je od lanenog ili kudeljnog platna. Gornji deo prišiven je za donji. Oko vrata, oko rukava i po dnu ruba košulja je zatvorena i okukičana čipkom od debljeg pamuka.

Na grudima, preko košulje, jelek.

Suknja na uzduzne pruge zatvorenijih boja u struku nabrana. Suknja je sa prednje strane otvorena te se krajevi prekačinju — zadenu za pojas i daju izgled raširene lepeze. Između pregače i zadignute suknje, sa strana, ističe se vez na košulji.

Pregača je najlepši deo nošnje, svaka devojka i žena izrađivale su je za sebe, otud je i prisutno toliko varijanti u pogledu tehnike i živopisnosti.

Preko pregače i košulje a ispod jeleka opasan je kolan, pojas vezen perlama i raznobojnim dugmadima sa paftama, metalnim kopčama koje se zatvaraju ispod grudi. Dukati i drugi nakit pokrivaju polovinu grudi.

Čarape su pletene i šarane od raznobojne vune sa cvetnim ornamentima.

Mušku nošnju karakterišu duge košulje, široke gaće preko kojih mogu biti uže ilišire čakšire, gunj sa rukavima, anterija, vuneni pojas na nogama opanci sa kljunom, dok se glava pokrivala fesom, šubarom, šeširom od slame ili filca pa čak i od konca, a kasnije se iz vojne uniforme preuzima kapa šajkača.