Sretenje Gospodnje je dan kada su ljudi prvi put sreli malog Isusa.Četrdeset dana po rođenju, Devica Marija donese u Jerusalimski hram svog sina da ga po zakonu posveti Bogu.

U hramu je ugledaše starac Simeon i udovica Ana,koji u malom Isusu prepoznaše dugo čekanog Mesiju. Fariseji javiše ovu vest caru Irodu, koji pomisli da je to novi car o kome su mu zvezdari sa Istoka govorili, pa brzo posla ljude da ubiju Hrista.Međutim, porodica je predosetila opasnost i po uputstvu anđelauputila se u Misir.

Sretenje se u narodu tumači kao dan kada se sreću zima i leto. Ponegde se kaže i Obretanje,jer se ovog dana obrće zima u leto. Zato se priča da kad se sretnu zima i leto na Sretenje,onda zima kaže letu: "Ti meni daješ gole i bose ljude,a ja tebi obučene",a leto odgovara:"Istina,ali se meni mnogo više raduju nego tebi." Iz ovih pričanja očigledna je stara narodna podela godine na zimu i leto.

Veruje se da na ovaj dan mečka izlazi iz svog skloništa i pogleda da li ima senku. Ako je ima, onda se okrene i vraća u pećinu da odspava još šest nedelja,koliko će zima trajati. Ako nema senku,onda se odgega u šumu u potrazi za hranom. Koliko je ovo verovanje uvreženo dokaz su mnogobrojni posetioci zoološkog vrta u Beogradu koji su ranije dolazili da vide ponašanje mečke Božane,a danas nekog drugog medveda i mečke.

Vrapci do Sretenja biraju svoje neveste,a na ovaj dan se venčavaju i tada su najglasniji i najbučniji. Devojke dobro gledaju koga će prvo ujutru sresti, jer se veruje da će i budući mladoženja ličiti na mušku osobu koju su tog jutra srele.

Slavi se kao krsna slava.