Toplički ustanak jejedan od najznačajnijih događaja u istoriji Srbije u Prvom svetskom ratu. Bio je to jedini ustanak na teritorijama okupiranim od vojske Centralnih sila. Potrajao je oko mesec dana. Izbio je u drugoj polovini februara i održao se tridesetak dana. Obuhvatio je teritoriju Toplice, Jablanice, Jastrepca, istočnih i srednjih predela Kopaonika.
Izbijanju ustanka doprinelo je više činilaca, a na prvom mestu stanje u okupiranim oblastima. Pred uspešnom ofanzivom armija Centralnih sila u jesen 1915. godine, srpska vojska se morala povući preko Albanije. U Srbiji su formirani organi okupacione vlasti, koji su stalnom politikom denacionalizacije (zatvaranje srpskih škola, zabrana srpskog jezika, običaja, spaljivanje knjiga) i bezobzirnom pljačkom, rekvizicijom i odvođenjem u internaciju, izazvali ogorčenje stanovništva. Bugarski osvajači su čak uzeli ulogu oslobodilaca, propagirajući da su okupirane oblasti Srbije u stvari stara bugarska teritorija!
Ulazak Rumunije u rat na strani Antante, u avgustu 1916. godine, probudio je nadu srpskog stanovništva da će uskoro doći do proboja Solunskog fronta. Pojedinci su se tada naoružali i izbegli u šume. Potporučnik srpske vojske Kosta Vojinović Kosovac, nije se mogao povući sa glavninom vojske zato što je bio ranjen. On je ostao u Kosovskoj Mitrovici i prvi započeo rad na stvaranju organizovanog pokreta otpora. U leto 1916. formirao je u Leposaviću četu, jezgro budućeg Ibarsko-kopaoničkog odreda.
Srpska Vrhovna komanda je, u vezi sa planiranom ofanzivom armija Antante krajem septembra 1916. uputila Kostu Milovanovića Pećanca, rezervnog pešadijskog poručnika i ranijeg četničkog vojvodu, avionom u Toplicu. Pećanac je od pukovnika Danila Kalafatovića, šefa Operativnog odeljenja, dobio zadatak da stvori tajnu organizaciju otpora, koja će stupiti u borbu tek kada saveznička i srpska vojska probiju Solunski front i stignu do Skoplja.
Stvorena je tzv „Četnička država” sa sedištem u Prokuplju, koja se prostirala pravcem sever-jug na površini od oko 80 km2. Teritoriju te „države” na frontu odbrane od 240 km, branilo je 12.762 ustanika pešaka i 364 konjanika koji su bili naoružani starim puškama, sa 150 metaka i jednom bombom. Oko 60.000 vojnika Centralnih sila napalo je „Četničku državu”, slomivši ubrzo otpor ustanika, i posle dvadesetak dana trajanja te „države” ona je prestala da postoji 25. marta 1917. godine. Ustanička vojska se pred naletom neprijatelja sama raspala na male grupe ustanika koji su se krili po šumama Toplice i Jablanice.
U toku gušenja ustanka, okupator je činio teške zločine. Zločini bugarskog okupatora bili su mnogo veći kada su krenuli u poteru za ustanicima. Narod beži u zbegove. Ljudi su bežali od vešanja, klanja, odsecanja delova tela, zakopavanja živih ljudi, spaljivanja i silovanja. Sloveni (Bugari i Srbi) su se po ko zna koji put u istoriji ubijali međusobno na nagovor Germana (Austrijanci i Nemci). Otići u zbeg je iz određenih krajeva bio jedini spas. U zbeg su otišli i stanovnici sela Mačija Stena.
Okupator je spalio 55 sela i 55.000 objekata, a Međunarodna anketna komisija posle rata, izbrojala je 20.000 ubijenih Srba u ustanku i posle njega. Počinjen je genocid, to je jedina reč koja bi mogla da važi za ove zločine. Najviše je bilo ubijenih civila u ustanku.
O Topličkom ustanku postoji malo izvora prvog reda. To su dnevnici istaknutih ljudi gerile i prepiska vojvoda i četovođa. Dnevnike su pisali četničke vojvode Kosta Milovanović Pećanac, Kosta Vojinović Kosovac (lični i operacijski), Milinko i Toško Vlahović, Dimitrije Dimitrijević i Jovan Radović. Kosta Pećanac je naredio i četovođama da vode dnevnike "o celom /.../ radu" i prepisuju njegove naredbe u beležnice. Deo ovih dnevnika sačuvan je samo u prevodu na bugarski i nemački, pa i dalje ostaje zadatak da se pronađu originali. Tako je sačuvan dnevnik Milana Andrejića, čija je kopija urađena pisaćom mašinom u prevodu na bugarski jezik. Za neke beleške znamo da su postojale samo na osnovu iskaza iz drugih izvora. Na primer, za dnevnik Dimitrija Dimitrijevića znamo samo na osnovu nemačke građe.
