Sveti Vasilije Ostroški se rodio u Hercegovini u  verujućoj porodici čiji je dom oduvek bio ispunjen slogom, neizmernim poštovanjem i ljubavlju. Od malih nogu je sa svojim roditeljima odlazio u crkvu i osećao istinsku ljubav prema Bogu. Zato je rano odlučio da se zamonaši i to i učinio u manastiru Uspenije Bogorodice u Trebinju.

Prva škola njegove pobožnosti beše u njegovoj kući, jer se u njegovoj porodici više mislilo o Bogu i duši, nego o zemaljskim i prolaznim stvarima. Po prirodi je bio veoma bistrog uma. Druga škola njegove pobožnosti beše post, molitva i stalno pohađanje bogosluženja u crkvi. Porodica mu je bila veoma siromašna, no on ni ono malo hleba što je dobijao za pojesti, nikada nije jeo sam, već ga je uvek delio sa drugim čobanima čuvajući ovce. Neki zli ljudi, susedi njegovi, otpadnici od vere, omrznuše mladog Stojana, zbog njegove pobožnosti i mudrosti, te roditelji behu primorani da ga sklone u manastir Zavale, koji je bio posvećen Vavedenju Presvete Bogorodice, gde on započe svoje učenje i obrazovanje. Na tom mirnom mestu on je imao vremena da čita crkvene knjige i reči Svetih Otaca, i tada se raspali u njemu ljubav prema Bogu i podvižničkom životu, te odluči da se zamonaši u tom istom manastiru, odakle posle nekog vremena pređe u manastir Uspenja Presvete Bogorodice – Tvrdoš, gde je tada bilo sedište Trebinjske Eparhije. Kada se zamonašio dobio je ime Vasilije i u svom podvižničkom životu ugleda se na Svetog i velikog jerarha Crkve Božije, Vasilija Velikog. Posle nekog vremena, on ode u Crnu Goru, kod mitropolita Mardarija, koji ga zadrža na Cetinju sve dok ne dođe do nekih nesuglasica između njih. U manastiru Tvrdoš, nastavio je svoje podvige za spasenje pravoslavnog naroda. Iz svoje molitvene kelije u manastiru on je sagledavao sve nevolje i bede koje je podnosio njegov mnogonapaćeni narod. Idući po narodu, kao nekada njegov praotac Sveti Sava, on je obavljao sva sveta bogosluženja i svete tajne po svetu i hrabrio je ljude u veri i trpljenju. To zasmeta otpadnicima od vere, te namisliše da ga ubiju, a on da bi to izbegao ode u pravoslavnu Rusiju. Posle nekoliko godina vratio se, donevši sa sobom mnogo crkvenih knjiga i novca, i sve to darovao je osiromašenim crkvama u Hercegovini.

Kada su Turci ubili tadašnjeg mitropolita istočno-hercegovačkog, Pajsija Trebješanina, postaviše Svetog Vasilija za mitropolita. Sklonivši se ispred najezde Turaka, on se skrasi u manastiru Ostrog. Podvizavao se veoma strogo i bogougodno u jednoj pećini iznad Gornjeg manastira Ostroga, kao i prethodni mitropolit Sveti starac Isaija. U Ostrogu on okupi mnoge monahe i obnovi crkvu. Vavedenja Presvete Bogorodice. Mnoga čudesa činio je za vreme svoga života ovaj veliki ugodnik Božiji, a to je nastavljeno i nakon njegove smrti. Njegove mošti otkriše monasi neoštećene, i nad njima se i dan danas dešavaju čudesna isceljenja. Njima na poklonjenje danonoćno dolaze, ne samo pravoslavni, nego i drugi i behu isceljeni. Reke poklonika slivaju se neprestano ka ovom manastiru i svetitelju, bez obzira na veroispovest. Kraj njegovog kivota uznose se molitve svakodnevno. Mnoge zakletve i zaveti daju se tu i dan danas.

Poštovanje ovog ugodnika Božijeg u našem narodu ogleda se u podizanju u njegovu čast mnogobrojnih hramova. Mnoga se čudesa spominju vezano za Svetog Vasilija Ostroškog, i ne mogu se sva nabrojati... On pomaže svakome ko mu se obrati sa iskrenom molitvom i pobožnošću. Veliki je broj onih koji su bili otpisani od svih, a koji su se ponovo vratili u život, normalni i zdravi.

Molitvama Svetog Vasilija, oca našeg, neka Gospod pomiluje i spase sve pravoslavne hrišćane i sve ljude dobre volje.

Kao monah, Sveti Vasilije Ostroški vodio je veoma strog način života zbog čega se za njega vrlo brzo pročulo, te je izabran za zahumskog i skenderijskog episkopa. Kao arhijerej, Sveti Vasilije Ostroški boravio je u manastiru Tvrdoš. Međutim, po razaranju manastira od strane Turaka, Vasilije se seli u manastir Ostrog.

Sveti Vasilije Ostroški umro je u 16. veku u Ostrogu, gde se i danas čuvaju njegov grob i njegove čudotvorne mošti isceliteljske moći nad kojima dolaze da se leče iskreni vernici iz svih delova sveta.