Srpska Pravoslavna Crkva danas slavi Uspenije Presvete Bogorodice, to je dan kada se Majka Božja,majka Isusa Hrista, uspela na nebo.Ovo je jedan od najvećih praznika.
Čitavog života obilazila je mesta koja su je podsećala na sina,najčešće Golgotu,Vitlejem i Jeleonsku goru.Bila je u Antiohiji u poseti Svetom Ignjatiju Bogonoscu. Posetila je vaskrslog Lazara, bila kod episkopa kiparskog, a oplovila je oko Svete Gore.Sveta Bogorodica je zaštitnica Svete Gore i posvećeni su joj mnogi manastiri i crkve. Velika je svetica i zato je narod zove Velika Gospojina. Na ovaj dan se završava dvonedeljni strogi post.
Uspenje Presvete Bogorodice spada u red Bogorodičnih praznika, kome prethodi dvonedeljni post. Predanje kaže da je Majka Božija živela 60 godina i da je bila svedok mnogih slavnih događanja u vezi sa širenjem vere u Isusa Hrista. Scena Uspenja Bogorodice obavezan je motiv u pravoslavnom fresko-slikarstvu, jer su život i smrt Bogomajke deo suštine hrišćanske vere i molitve. Uspenje Bogorodice slika se na zapadnim zidovima pravoslavnih manastira, a u srpskom manastiru Žiča, zadužbini kralja Stefana Prvovenčanog, s početka 13. veka, oslikana je jedna od najlepših predstava Uspenja, sa Hristom, koji u naručju drži novorođenu dušu Bogomajke, zagledan u njeno telo na odru.
Velika Gospojina se u mnogim porodicama u Srbiji proslavlja kao porodična slava, a često je i crkvena, ili slava celog sela. Zajedno sa praznikom Rođenje Presvete Bogorodice ili Malom Gospojinom, koja se proslavlja 21. septembra, Velika Gospojina čini period koji se po kalendarskom poimanju vremena nalazi na prelazu između leta i jeseni. Zato se svi običaji u vezi sa praznicima posvećenim Majci Božijoj zasnivaju na poštovanju njenog kulta, u koji su uklopljena verovanja i rituali iz narodne religije.
Prema verovanju Srba, u periodu između dve Gospojine, ili periodu prelaza, važno je obaviti obrede kojima se izražava zahvalnost Bogorodici, zaštitnici žena, za rađanje dece, a zatim za rodnost i plodnost zemlje i stoke. Za praznike Veliku i Malu Gospojinu običaj je da, naročito žene, poštuju veliki broj zabrana, koje se odnose na obavljanje poslova u kući i oko nje. Tako se znalo da za praznik Uspenja Presvete Bogorodice nije dobro išta raditi rukama, ili započinjati nov posao. Poštovanje velikog pravoslavnog praznika bilo je usklađeno sa kalendarskim ciklusom promena, pa se znalo da do velike Gospojine uglavnom treba završtiti sve letnje poslove u polju, a tek od Male Gospojine početi sa novim jesenjim radovima. Zato nije slučajno što su se mladi u tom periodu najčešće venčavali i pravili svadbena veselja.
Presveta Bogorodica je zaštitnica sveg živog,a posebno porodilja i majki.One se u slučaju preke potrebe prvo obraćaju Majci Bogorodici. Njena ikona se nalazi u svakoj kući verujućih Srba. Ubrano bilje i trave na ovaj dan imaju izuzetno lekovita svojstva. U Pčinji beru borovnice,a na Rajcu lekovite trave.
Po Srbiji se održavaju vašari i narodni sabori.Jedan od onih s najdužom tradicijom je u Beogradu,kod ženskog manastira u Rakovici.
Slavi se kao krsna slava. Saborna crkva Uspenja Presvete Bogorodice u Kragujevcu danas proslavlja hramovnu slavu.
